НАЈГОРЕ ЈЕ ПРОШЛО Стручњак објаснио како се догодио инцидент са лож уљем у Нишу
Када је непозната течност исцурела из котларнице топлане у канализацију у Нишу, неколико радника амбуланте "Лира" потражило је медицинску помоћ због непријатног мириса, а вртић у близини је евакуисан. Срећом, сви здравствени радници су сада добро и пуштени су на кућно лечење.
Према незваничним информацијама из истраге, претпоставља се да је лож уље, које се такође налазило на поду у одређеној количини, доспело у канализацију. Бранимир Јованчићевић, професор Хемијског факултета, гостовао је у емисији "150 минута" на Првој и тим поводом открио како лож уље утиче на здравље и шта се дешава у случају да су се радници отровали њиме.
"Знате како, када сам прочитао ту вест и када се појавила прва информација да се ради о мазуту, био сам мало збуњен. Мазут је тешка фракција, подсетићу гледаоце да се фракционом дестилацијом нафте добија лака фракција, бензинска од 50 до 100, односно 100 до 200, затим фракција од 200 до 280, то је наредна фракција која је керозинског типа, па онда иде фракција од 280 до 350 - лож уље. Изнад 350 су мазива уља и тек онда мазут. Он у себи садржи тешка једињења са азотом, сумпором и кисеоником, нека од њих могу да буду токсична, али због величине молекула, нису тако лако испарљива. Зато сам био збуњен на који начин из мазута могу да се ослободе гасовите супстанце у толикој количини. То је, теоријски, немогуће", рекао је професор.
"Сад смо чули да се не ради о мазуту, већ о лож уљу. Ту постоји могућност да се неке компоменте ослободе у гасовитом агрегатном стању, али ни то није фракција која тако лако ослобађа гасовите супстанце. Кад се нађе сирова нафта, па и лож уље у животној средини, понашаће се различито зависно од тога у каквој се средини налазе. Два парамтера која највише утичу на то су температура и притисак. Сад долазимо до кључног питања, у коликој мери гасовите супстанце могу да буду токсичне, канцерогене, терогене, мутагене... То је у овом тренутку најважније за грађане Ниша, у коликој мери су они у опасноти", рекао је професор Јованчићевић.
Претпоставка професора је да је хемијска реакција настала мешањем лож уља и једињења из канализације.
"Без обзира што сам рекао да је то лакша фракција од мазута, и даље је помало збуњујуће да је она дала толику количину гасовитих супстанци да се осетила толико далеко од места загађења. То се сада мери у стотинама метара, у објектима где се то осетило и то је прошло кроз канализациони систем. Постоји могућност, ако се уље излило у канализациони систем, да је дошло до хемијске реакције са оним једињењима која се налазе у канализационом отпаду. Да ли је дошло до тога или не, ја то у овом тренутку не могу да кажем", рекао је професор.
"Мени се чини да је ово већа опасност за воде, а не за ваздух. Мислим да, ово је врло слободна и храбра изјава, мислим да нема толико опасности. Дај Боже да се у наредним сатима и данима не деси нешто што ће да ме демантује. Мислим да је опасност прошла и да ризика можда и више нема. Замислите да ме нешто демантује, какав ће одјек бити. Ја изражавам наду да је то тако, али да бих дао прецизне одговоре, морам да имам све параметре, попут количине лож уља.
"Знате, када сам као доцент много више радио у лабораторији, радио сам са најнижом фракцијом. У једном тренутку имао сам стомачне тегобе, отишао сам код лекара и урадио ултразвук. Докторка ме је питала да ли радим на бензинској пумпи, не знајући чиме се ја бавим. Уплашио сам се јер сам схватио да је моја стална изложеност нафтном производу нарушила моју јетру и панкреас. Смањио сам рад у лабораторији. То јесу лакше фракције, свакако су токсичније, а код уља, испарења су мања. Кад су мања, мања је количина загађујуће супстанце, мање улази у организам и мањи је ризик од неких болести", рекао је професор.
