NAGLI PREKID TERAPIJE MOŽE BITI OPASAN PO ŽIVOT Klinički farmakolog objašnjava u kojim slučajevima posebno morate biti obazrivi

Na prvi pogled možda izgleda bezazleno preskočiti dozu, dve, tri ili na svoju ruku prekinuti lečenje čim se simptomi povuku, ali sve ovo može da dovede do ozbiljnih posledica. Klinički farmakolog dr spec. Vladimir Stojanović  objašnjava koji su lekovi posebno rizični ako se neredovno uzimaju, šta sve može da se dogodi ako se terapija prekine bez stručnog nadzora i koji se lekovi posebno zloupotrebljavaju.

- Izuzetno je važno da se pacijenti pridržavaju režima uzimanja terapije kako je lekar propisao, naročito ako znamo da jedan lek može da leči različite bolesti i da se, samim tim, različito propisuje. Recimo, kada je u pitanju neka lokalna infekcija, propisuje se određeni antibiotik jednom dnevno u dozi od 500 mg na sedam do deset dana, dok se taj isti antibiotik propisuje u dozi od 1000 mg dnevno na tri meseca kod lečenja akni. Pacijent, lekar opšte prakse, kao i farmaceut, ne smeju menjati način uzimanja i doziranje, jer je to zvanična evropska terapija, ustanovljena u Francuskoj - naglašava dr Stojanović za Kurir.

Opasno po život

Lekar ima pravo da ne propiše dozu i tada farmaceut može da da samo minimalno dozvoljenu dozu, što je posebno važno kod beba, dodaje. Takođe, lekar uzima u obzir pol, godine i težinu pacijenta i na osnovu toga određuje doziranje, kao i vrstu lekova. Zanimljivo je da kod nekih medikamenata povećanje doze neće povećati delotvornost.

- Preskakanje i nagli prekid terapije su izuzetno rizični, posebno kod lekova iz oblasti psihijatrije i kardiologije. Kod bolesti poput šizofrenije, depresije ili manično-depresivnih stanja, terapija se ne sme prekidati naglo ni menjati bez nadzora lekara. Kod kardioloških pacijenata, nagli prekid terapije može da bude još opasniji, naročito kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, anginom pektoris ili poremećajem rada srca (aritmije). Nagli prekid kod ovih pacijenata može da dovede do vraćanja početnih simptoma, često u udvostručenom intenzitetu u odnosu na početne, a kod kardioloških pacijenata može da bude i smrtonosan - upozorava dr spec. Stojanović.

Samolečenje i zloupotreba

Nagle promene u uzimanju terapije za dijabetes i holesterol su manje rizične, ali i dalje ozbiljne i zahtevaju odgovoran pristup. Kada je reč o lečenju na svoju ruku, najčešće smo "sam svoj majstor" kod prehlada, upala i anksioznosti.

- Moralno je diskutabilno i samolečenje kod onkoloških pacijenata, gde proizvođači raznih proizvoda često zloupotrebljavaju tešku situaciju pacijenata, što je etički neprihvatljivo. Inače, najviše se zloupotrebljavaju antibiotici, i to globalno, ali i kod nas posebno. Prosečan pacijent često ne razlikuje virusnu od bakterijske infekcije, te zloupotrebom antibiotika šteti sebi i povećava otpornost bakterija na lečenje - opominje klinički farmakolog.

Pri izboru analgetika pacijent bi trebalo da se posavetuje sa farmaceutom i odabere onaj koji mu najviše odgovara. Primera radi, ako ima problem sa želucem, trebalo bi da izbegava acetilsalicilnu kiselinu, ili ako je planirana hirurška intervencija, trebalo bi da prestane sa uzimanjem acetilsalicilne kiseline sedam do deset dana pre operacije.

Na crnoj listi

Pored pomenutih, doktor posebno izdvaja lekove za mršavljenje kao izuzetno opasne.

- Još uvek nije pronađena "čarobna pilula" koja brzo, efikasno i lako smanjuje kilograme bez štetnih efekata. Kao lekar, dužan sam da osudim zloupotrebu leka Ozempik, koji nije ni prvi izbor u lečenju dijabetesa, a neželjena dejstva su mu izuzetno opasna. Ozempik može da poremeti metabolizam do te mere da su pacijenti završavali na bolničkom lečenju, a neki su se borili i za život - poručuje dr spec. Vladimir Stojanović.