MALI BOŽIĆ PROSLAVLJA SE U GOTOVO SVAKOJ KUĆI Evo kojih se običaja valja držati DA BI NAM DOM NAPREDOVAO
Mali Božić se slavi 14. januara po julijanskom kalendaru, a istog dana je i slava Svetog Vasilija Velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji i verovanja.
Kašika meda
Veruje se da se na ovaj dan treba uzeti kašiku meda, što se dovodi u vezu sa životom i delom Svetog Vasilija. Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju, retoriku i astronomiju. Krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život sa 50 godina.
Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.
U crkvenoj službi naziva se „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato se na ovaj dan obavezno pojede kašika meda.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska nova godina.
Devojke gataju za ženika
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni – pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će se udati.
Srpska nova godina ili Mali Božić imali su različit značaj u pojedinim porodicama ili sredinama.
Na selu su ponavljali neke običaje vezane za Božić. Tako se čuvao ugarak iz badnjaka, od Božića do Malog Božića, da bi se obezbedila plodnost i berićetnost u zajednici.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Mešenje kolača vasilice
Najupečatljiviji deo proslave je pravljenje vasilice. U većini vojvođanskih porodica se pravi slično kao česnica, sa tankim korama, samo bez oraha, sa medom i mašću. Originalni recept je grčka vasilopita, slatka pita sa orasima i suvim grožđem, prelivena sirupom.
U nekim porodicama je pripremano više kolača kao vasilica: sa više vrsta voća i povrća. Mešena je od mekog beskvasnog testa, koje se potom presavija: sa suvim grožđem, bundevom, orasima.
Odozgo je pre pečenja utiskivan pečat sa krstom. Vasilica se pravila ujutro, a služila se uz ručak.
Sečena je, nije lomljena kao česnica. Uzimali su je po želji, ko je kojim hteo da se posluži, bez nekih posebnih pravila. Domaćice su je, pre pečenja, krstile, što je običaj kojeg se Grci i danas drže, svaki put kad neko jelo stavljaju u rernu.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavlja novčić, baš kao u božićnu česnicu, a ko ga pronađe, imaće sreće narednih 12 meseci.
I na ovaj dan dolazi polažajnik
Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, gonite studena!“ Veruje se da se time štite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se „očistila od vaši“.
I na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u nekim selima domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.
U nekim krajevima se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
