"MAJKA NAS JE POBACALA KAO ČARAPE JER SMO JOJ BILI TERET" Pravila se da nas ne poznaje, zatim se preudala i nikada se nije vratila
Priča o Fadilu Hajdareviću iz Konjević polja je nešto što treba da znate.
To nije samo priča, to je lekcija života. Bavi se fizičkim poslovima, srećan je i zadovoljan životom jer voli da su ljudi oko njega zdravi i srećni. Živi u skladnom braku sa suprugom i ima dva sina koja rade i dobro zarađuju.
On kaže da je u životu prošao sve i svašta, ali da je velike traume u životu stekao od rođene majke koja je njega, brata i sestre kao male, bacila u sneg jer su joj bili teret.
Decu iz prvog braka je odbacila kao suvišnu i kamen spoticanja, jer je ušla u drugi brak.
Fadilu je otac mlad umro, majka se preudala, kako kaže, ostavila ih kao čarape. Brigu o njemu, njegovom bratu i sestri preuzela je njegova tetka. Sestra njegove majke. Kaže da mu je detinjstvo bilo teško. Iako je rano ostao uskraćen za bezbrižno detinjstvo i roditeljsku ljubav, Fadil je naučio da se snalazi u životu.
- Ja sam imao dve godine, brat par meseci i sestra samo četri godine. Othranila nas majčina sestra. Majka nikad nije došla da nas vidi, niti nas je posetila. Težak mi je život bio, ali to je božija volja i zadovoljan sam s tim.
Bez imalo emocije, kako kaže, pobacala ih je kao čarape jer su joj bili teret.
- Da nije bilo te tetke i strine, mi sad ne bismo bili živi. Oni su nas uzeli, nije bilo lako ni nama ni njima, ali je najvažnije da smo ostali zdravi. Majka ih nikad više nije kontaktirala. Nije se raspitala ni da li su živi.
- Kad nas je pobacala u sneg nikad više nije pitala za nas, a kamoli da dođe da nas obiđe.
Dan kad su svatovi došli po nju
Kad su došli svatovi po njihovu majku, Fadil je sa bratom i sestrom krenuo za njom, bili su deca i nisu bili svesni šta se dešava, ona se okrenula i nemilosrdno ih ostavila u snegu i otišla sa svatovima.
Fadil kaže da se sestra koja je od njih bila najstarija udala blizu Zvornika, ima svoju porodicu, brat završio srednju školu u Bratuncu, kao momak otišao u Vojvodinu da traži posao, pa je tamo i ostao. Tamo se i oženio, pre nekoliko dana je otišao u penziju i on ima svoju porodicu.
Sve troje bačene dece imaju svoj put, svako od njih lepo živi.
Fadil sada živi u Konjević Polju sa svojom suprugom, bavi se poljoprivredom, gaji ovce i kaže da živi onako kako i želi.
- Živimo sami supruga i ja, deca su u inostranstvu, lepo žive. Zadovoljni su. Povremeno oni dođu, ponekad mi odemo u posetu kod njih. Sad čekamo unučiće.
Fadilov život nije kao iz snova, nekome bi to teško palo, ali je on zadovoljan što je najvažnije, njemu za sreću nije potrebno mnogo, možda baš zato što je osetio šta znači težina života. Fadil teške momente iz detinjstva ne zaboravlja.