"МАЈКА НАС ЈЕ ПОБАЦАЛА КАО ЧАРАПЕ ЈЕР СМО ЈОЈ БИЛИ ТЕРЕТ" Правила се да нас не познаје, затим се преудала и никада се није вратила
Прича о Фадилу Хајдаревићу из Коњевић поља је нешто што треба да знате.
То није само прича, то је лекција живота. Бави се физичким пословима, срећан је и задовољан животом јер воли да су људи око њега здрави и срећни. Живи у складном браку са супругом и има два сина која раде и добро зарађују.
Он каже да је у животу прошао све и свашта, али да је велике трауме у животу стекао од рођене мајке која је њега, брата и сестре као мале, бацила у снег јер су јој били терет.
Децу из првог брака је одбацила као сувишну и камен спотицања, јер је ушла у други брак.
Фадилу је отац млад умро, мајка се преудала, како каже, оставила их као чарапе. Бригу о њему, његовом брату и сестри преузела је његова тетка. Сестра његове мајке. Каже да му је детињство било тешко. Иако је рано остао ускраћен за безбрижно детињство и родитељску љубав, Фадил је научио да се сналази у животу.
- Ја сам имао две године, брат пар месеци и сестра само четри године. Oтхранила нас мајчина сестра. Мајка никад није дошла да нас види, нити нас је посетила. Тежак ми је живот био, али то је божија воља и задовољан сам с тим.
Без имало емоције, како каже, побацала их је као чарапе јер су јој били терет.
- Да није било те тетке и стрине, ми сад не бисмо били живи. Они су нас узели, није било лако ни нама ни њима, али је најважније да смо остали здрави. Мајка их никад више није контактирала. Није се распитала ни да ли су живи.
- Кад нас је побацала у снег никад више није питала за нас, а камоли да дође да нас обиђе.
Дан кад су сватови дошли по њу
Кад су дошли сватови по њихову мајку, Фадил је са братом и сестром кренуо за њом, били су деца и нису били свесни шта се дешава, она се окренула и немилосрдно их оставила у снегу и отишла са сватовима.
Фадил каже да се сестра која је од њих била најстарија удала близу Зворника, има своју породицу, брат завршио средњу школу у Братунцу, као момак отишао у Војводину да тражи посао, па је тамо и остао. Тамо се и оженио, пре неколико дана је отишао у пензију и он има своју породицу.
Све троје бачене деце имају свој пут, свако од њих лепо живи.
Фадил сада живи у Коњевић Пољу са својом супругом, бави се пољопривредом, гаји овце и каже да живи онако како и жели.
- Живимо сами супруга и ја, деца су у иностранству, лепо живе. Задовољни су. Повремено они дођу, понекад ми одемо у посету код њих. Сад чекамо унучиће.
Фадилов живот није као из снова, некоме би то тешко пало, али је он задовољан што је најважније, њему за срећу није потребно много, можда баш зато што је осетио шта значи тежина живота. Фадил тешке моменте из детињства не заборавља.