DEDA RADIŠA ODUVAO SVEĆICE SA NEVEROVATNIM BROJEM 100 Savetuje da žene treba poštovati, puno raditi, a u jelu i piću biti umeren(FOTO)

„ Meni ostaje da se svima vama od srca zahvalim i prijateljima i komšijama. Ja vam to možda ne mogu vratiti, ali mogu da vam poželim da poživite godina koliko i ja“  započeo je priču za RINU starina Radiša Babić.

Životni put ga je od dragačevskog sela Gornji Dubac do visokih pozicija u prosveti i dva poslanička mandata, većim delom vodio kroz BiH, gde je kao mladi učitelj započeo svoju karijeru. I kako kaže, gde god da je radio, trudio se da uvek bude drugačiji.

- Uvodio sam takmičenja između škola, horova, u sportu, čak sam organizovao i bal prosvetnih radnika, što je u to vreme bilo nezamislivo - priča Babić.

I kako je u svemu bio drugačiji, i izbor životne saputnice Aleksandre bio je jedinstven. On SKOJ- ac, ona ćerka ruskog sveštenika, zbog čega je i sam čin venčanja bio poseban.

- Jedan musliman, Crnogorac i Srbin i Srpkinja otišli smo kod jednog hodže u neku prostoriju u koju sam jedva ušao jer su vrata bila mala i on je nas zapisao, i tako sam ja u toj Lukavici u jednom selu kod Gračanice oženio se i sa mojom suprugom sam se dobro slagao i u braku nije bilo nikakvih velikih trzavica, dodaje Radiša.

U BiH je kaže Radiša postigao sve što se moglo u to vreme postići u karijeri, a u Srbiju se vratio pred sam rat, i kako tvdi osetio je u vazduhu da neće izaći na dobro.

- Sve je to u to vreme bilo u redu, momci su se zabavljali sa devojkama i živeli najnormalnije i odjedanput je sve to puklo - priseća se starina.

Poslu se Radiša potpuno predavao, a u hrani i piću bio je umeren. A njegov savet za dug život i vitalnost u poznim godinama je vrlo jednostavan.

- Da se vole žene. Ja sam devojaka puno imao, i možda je sramota da sada o tome pricam, ali je jako važno reći da treba imati puno poštovanja prema njima, činiti sve za njih i nikada ih ne uvrediti. I čak i sada žene sa kojima sam davno bio, mada ih i retko živih ima, javljaju mi se ponekad i lepo se ispričamo - rekao je on.

Nažalost, Radiša je nadživeo oba sina, unučići su rasuti po BiH i Crnoj Gori, ali ljubavi i pažnje od strane rodbine iz Srbije i komšija iz Čačka mu na divan dan ne nedostaje.

- Za prvih sto godina drži se odlično, a za drugih treba da vidimo, bitno je da se mi kao prijatelji slažemo i tu smo da pomognemo. Voli da je čist i pedantan, da mu bude sve na svom mestu kao što ga je supruga naučila - kažu složno komšije.

Deda Radiša je još jedan divan primer, da jedan uredan i pošten život dovodi do mirne, ali i duboke starosti.

 RINA