ДЕДА РАДИША ОДУВАО СВЕЋИЦЕ СА НЕВЕРОВАТНИМ БРОЈЕМ 100 Саветује да жене треба поштовати, пуно радити, а у јелу и пићу бити умерен(ФОТО)
ЧАЧАК : Бистрог ума, здравог духа му не недостаје, тако да ова старина на најбољи начин показује да су године само број. На одушевљење свих одржао је и слављенички говор
„ Мени остаје да се свима вама од срца захвалим и пријатељима и комшијама. Ја вам то можда не могу вратити, али могу да вам пожелим да поживите година колико и ја“ започео је причу за РИНУ старина Радиша Бабић.
Животни пут га је од драгачевског села Горњи Дубац до високих позиција у просвети и два посланичка мандата, већим делом водио кроз БиХ, где је као млади учитељ започео своју каријеру. И како каже, где год да је радио, трудио се да увек буде другачији.
- Уводио сам такмичења између школа, хорова, у спорту, чак сам организовао и бал просветних радника, што је у то време било незамисливо - прича Бабић.
И како је у свему био другачији, и избор животне сапутнице Александре био је јединствен. Он СКОЈ- ац, она ћерка руског свештеника, због чега је и сам чин венчања био посебан.
- Један муслиман, Црногорац и Србин и Српкиња отишли смо код једног хоџе у неку просторију у коју сам једва ушао јер су врата била мала и он је нас записао, и тако сам ја у тој Лукавици у једном селу код Грачанице оженио се и са мојом супругом сам се добро слагао и у браку није било никаквих великих трзавица, додаје Радиша.
У БиХ је каже Радиша постигао све што се могло у то време постићи у каријери, а у Србију се вратио пред сам рат, и како твди осетио је у ваздуху да неће изаћи на добро.
- Све је то у то време било у реду, момци су се забављали са девојкама и живели најнормалније и одједанпут је све то пукло - присећа се старина.
Послу се Радиша потпуно предавао, а у храни и пићу био је умерен. А његов савет за дуг живот и виталност у позним годинама је врло једноставан.
- Да се воле жене. Ја сам девојака пуно имао, и можда је срамота да сада о томе прицам, али је јако важно рећи да треба имати пуно поштовања према њима, чинити све за њих и никада их не увредити. И чак и сада жене са којима сам давно био, мада их и ретко живих има, јављају ми се понекад и лепо се испричамо - рекао је он.
Нажалост, Радиша је надживео оба сина, унучићи су расути по БиХ и Црној Гори, али љубави и пажње од стране родбине из Србије и комшија из Чачка му на диван дан не недостаје.
- За првих сто година држи се одлично, а за других треба да видимо, битно је да се ми као пријатељи слажемо и ту смо да помогнемо. Воли да је чист и педантан, да му буде све на свом месту као што га је супруга научила - кажу сложно комшије.
Деда Радиша је још један диван пример, да један уредан и поштен живот доводи до мирне, али и дубоке старости.
РИНА