Švedskoj fali 80.000 radnika
STOKHOLM: Nedostatak radne snage mogao bio da zaustavi ekonomski rast u Švedskoj, upozoravaju analitičari, a situaciju nije uspeo da poboljša ni migrantski talas koji je pre dve godine zapljusnuo zemlju.
Junsko istraživanje Konfederacije švedskih preduzetnika, čije članstvo broji preko 60.000 predizeća, pokazuje da je 75 posto kompanija koje su zapošljavale imalo problema u pronalaženju dovoljno kvalitetnog kandidata, prenosi Poslovni dnevnik.
Nedostatak radnika trenutno je vrlo veliki i u mnogim je područjima postao akutan, ističe za “Blumberg” Torbjorn Haldin, ekonomista tog udruženja.
Prema podacima švedske berze rada, broj oglasa za posao po nezaposlenom je trenutno najveći od 2000. godine, a 12 od 15 sektora muči nedostatak radne snage.
Najteža je situacija u građevinarstvu, obrazovanju, računarstvu i zdravstvu.
Jedini sektori u kojima ima dovoljno radnika su administracija i pravo, zatim prodaja i marketing, te mediji i dizajn.
Samo u avgustu je ostalo nepopunjeno 78.000 oglašenih radnih mesta, devet odsto više nego godinu ranije i čak 41 procenmat više nego pre dve godine.
Veliki broj slobodnih radnih mesta rezultat je ekonomskog rasta koji su analitičari banke Nordea nedavno opisali kao “suludo snažan” i daleko iznad potencijala švedske privrede.
Službeni statistički podaci pokazuju da je švedski BDP u drugom kvartalu porastao za 1,7 odsto, a na godišnjem nivou četiri posto.
Vlada procenjuje da će ekonomski rast u ovoj godini iznositi 3,0 posto, a iduće će usporiti na 2,5 odsto.
Centralna banka, Riksbank, takođe tvrdi da je pronalaženje radnika s odgovarajućim veštinama problem za ekonomiju, ističući da je nezaposlenost na približno jednakim nivoima kao pre finansijske krize 2008. Ali, broj otvorenih radnih mesta se u tom periodu udvostručio.
Zavod za zapošljavanje Arbetsfermedlingen predviđa da će ove godine stopa nezaposlenosti pasti sa sedam na 6,6 odsto, a da će dogodine blago porasti na 6,7 procenata.
Ipak, nedostatak radne snage je s druge strane i dobra vest za centralnu banku. To bi, naime, značilo da će ubrzati rast plata, što će dovesti do rasta inflacije, računaju u Riksbanci.
Rast plata je poslednjih godina bio prilično anemičan, zadržavši se ispod tri posto od 2012. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za ekonomska istraživanja.
