Шведској фали 80.000 радника
СТОКХОЛМ: Недостатак радне снаге могао био да заустави економски раст у Шведској, упозоравају аналитичари, а ситуацију није успео да побољша ни мигрантски талас који је пре две године запљуснуо земљу.
Јунско истраживање Конфедерације шведских предузетника, чије чланство броји преко 60.000 предизећа, показује да је 75 посто компанија које су запошљавале имало проблема у проналажењу довољно квалитетног кандидата, преноси Пословни дневник.
Недостатак радника тренутно је врло велики и у многим је подручјима постао акутан, истиче за “Блумберг” Торбјорн Халдин, економиста тог удружења.
Према подацима шведске берзе рада, број огласа за посао по незапосленом је тренутно највећи од 2000. године, а 12 од 15 сектора мучи недостатак радне снаге.
Најтежа је ситуација у грађевинарству, образовању, рачунарству и здравству.
Једини сектори у којима има довољно радника су администрација и право, затим продаја и маркетинг, те медији и дизајн.
Само у августу је остало непопуњено 78.000 оглашених радних места, девет одсто више него годину раније и чак 41 проценмат више него пре две године.
Велики број слободних радних места резултат је економског раста који су аналитичари банке Нордеа недавно описали као “сулудо снажан” и далеко изнад потенцијала шведске привреде.
Службени статистички подаци показују да је шведски БДП у другом кварталу порастао за 1,7 одсто, а на годишњем нивоу четири посто.
Влада процењује да ће економски раст у овој години износити 3,0 посто, а идуће ће успорити на 2,5 одсто.
Централна банка, Риксбанк, такође тврди да је проналажење радника с одговарајућим вештинама проблем за економију, истичући да је незапосленост на приближно једнаким нивоима као пре финансијске кризе 2008. Али, број отворених радних места се у том периоду удвостручио.
Завод за запошљавање Арбетсфермедлинген предвиђа да ће ове године стопа незапослености пасти са седам на 6,6 одсто, а да ће догодине благо порасти на 6,7 процената.
Ипак, недостатак радне снаге је с друге стране и добра вест за централну банку. То би, наиме, значило да ће убрзати раст плата, што ће довести до раста инфлације, рачунају у Риксбанци.
Раст плата је последњих година био прилично анемичан, задржавши се испод три посто од 2012. године, показују подаци Националног института за економска истраживања.
