„Rusija RIZIKUJE RAT sa NATO-om u Crnom moru”, žele kontrolu nad UKRAJINOM

Bivši američki admiral, koji je predvodio snage alijanse na kontinentu između 2009. i 2013. godine, rekao je za Politiko da bi eskalacije na moru, uključujući ukrcavanje turskog broda u nedelju, mogle da primoraju partnere Kijeva da intervenišu kako bi sprečili ugrožavanje ukrajinske ekonomije.

„Akcije Rusije u međunarodnim vodama Crnog mora stvaraju realan rizik od eskalacije u rat na moru između NATO-a i Ruske Federacije. NATO neće da obezbeđuje oružje i novac za Ukrajinu, i da samo gleda kako Rusija guši njihovu ekonomiju ilegalnom blokadom“, rekao je Stavridis.

Ministarstvo odbrane Rusije je u utorak potvrdilo da je ispalilo hice upozorenja pre nego što se teretni brod pod zastavom Palaua, koji je ukrajinski ministar spoljnih poslova identifikovao kao turski, ukrcao na Sukru Okan.

Stavridis je ovu taktiku ocenio kao „ravnu pirateriji“, a Kremlj, kako je naveo, preduzima sve oštrije mere da potkopa trgovinu između Ukrajine i ostatka Evrope.

„Ako Rusija počne da pleni brodove ili pokuša da ih zaplaši, mislim da će NATO verovatno odgovoriti podrškom humanitarnog koridora“, rekao je Stavridis.

Prema njegovim rečima, Alijansa bi mogla da zaštiti brodove koji idu u i iz ukrajinske luke Odesa „borbenim avionima i eventualno ratnim brodovima NATO-a u pratnji“.

Napetosti u Crnom moru su dramatično eskalirale otkako se Rusija jednostrano povukla iz sporazuma UN o žitu u julu i upozorila da se brodovi koji putuju ka ukrajinskim lukama mogu smatrati vojnim ciljevima.

 Kao odgovor, Ukrajina je pokazala spremnost da cilja ruski izvoz energije napadom pomorske bespilotne letelice na tanker i proglasila vode oko ruskih crnomorskih luka za „ratno rizično područje“ od 23. avgusta.

Kao odgovor na rusko povlačenje iz sporazuma o žitu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg optužio je Rusiju za „opasna i eskalirajuća dejstva u Crnom moru“. NATO je saopštio da „pojačava nadzor i izviđanje u regionu Crnog mora, uključujući pomorske patrolne avione i bespilotne letelice“.

Stavridis smatra da bi podrška članica NATO-a koje se graniče sa Crnim morem, odnosno Turske, Rumunije i Bugarske, značila da bi „ruska crnomorska flota bila vojno nadmašena“.

Turska je pozvala Rusiju da se ponovo pridruži dogovoru o žitu, a Savet za nacionalnu bezbednost te zemlje upozorio je da tenzije u Crnom moru „nikome ne idu u korist“.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan navodno će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom krajem meseca, a trgovina žitaricama će verovatno biti na dnevnom redu.

Do povlačenja Rusije, sporazum o žitu koji su UN prekinule obezbeđivao je da 32,9 miliona tona useva bezbedno napusti ukrajinske crnomorske luke, sprečavajući rizik od gladi u siromašnijim zemljama.

Putin rekao je da će njegova vlada „odbiti da produži” taj sporazum, i da će besplatno obezbediti žito određenim afričkim zemljama od slučaja do slučaja.

Nakon tog poteza, moskovske oružane snage napale su ukrajinska skladišta žita duž obale Crnog mora, uništivši navodno 60.000 tona hrane.

Rusija je takođe više puta pogađala ukrajinske rečne luke Reni i Izmail na Dunavu, samo nekoliko stotina metara od granice sa Rumunijom članicom NATO-a, sa raketnim udarima koji su izgleda bili usmereni na trgovinu žitom, podseća briselski portal. 

Uprkos tome, Kijev je proglasio „privremeni koridor“ za pomorski saobraćaj iz svojih južnih luka, omogućavajući brodovima, koji su nedeljama bili zatvoreni u luci, da uđu u međunarodne vode.

Ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov saopštio je danas da je prvi brod, kontejnerski brod pod zastavom Hong Konga, isplovio, uprkos pretnji iz Moskve.