„Русија РИЗИКУЈЕ РАТ са НАТО-ом у Црном мору”, желе контролу над УКРАЈИНОМ

Бивши амерички адмирал, који је предводио снаге алијансе на континенту између 2009. и 2013. године, рекао је за Политико да би ескалације на мору, укључујући укрцавање турског брода у недељу, могле да приморају партнере Кијева да интервенишу како би спречили угрожавање украјинске економије.

„Акције Русије у међународним водама Црног мора стварају реалан ризик од ескалације у рат на мору између НАТО-а и Руске Федерације. НАТО неће да обезбеђује оружје и новац за Украјину, и да само гледа како Русија гуши њихову економију илегалном блокадом“, рекао је Ставридис.

Министарство одбране Русије је у уторак потврдило да је испалило хице упозорења пре него што се теретни брод под заставом Палауа, који је украјински министар спољних послова идентификовао као турски, укрцао на Сукру Окан.

Ставридис је ову тактику оценио као „равну пиратерији“, а Кремљ, како је навео, предузима све оштрије мере да поткопа трговину између Украјине и остатка Европе.

„Ако Русија почне да плени бродове или покуша да их заплаши, мислим да ће НАТО вероватно одговорити подршком хуманитарног коридора“, рекао је Ставридис.

Према његовим речима, Алијанса би могла да заштити бродове који иду у и из украјинске луке Одеса „борбеним авионима и евентуално ратним бродовима НАТО-а у пратњи“.

Напетости у Црном мору су драматично ескалирале откако се Русија једнострано повукла из споразума УН о житу у јулу и упозорила да се бродови који путују ка украјинским лукама могу сматрати војним циљевима.

 Као одговор, Украјина је показала спремност да циља руски извоз енергије нападом поморске беспилотне летелице на танкер и прогласила воде око руских црноморских лука за „ратно ризично подручје“ од 23. августа.

Као одговор на руско повлачење из споразума о житу, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оптужио је Русију за „опасна и ескалирајућа дејства у Црном мору“. НАТО је саопштио да „појачава надзор и извиђање у региону Црног мора, укључујући поморске патролне авионе и беспилотне летелице“.

Ставридис сматра да би подршка чланица НАТО-а које се граниче са Црним морем, односно Турске, Румуније и Бугарске, значила да би „руска црноморска флота била војно надмашена“.

Турска је позвала Русију да се поново придружи договору о житу, а Савет за националну безбедност те земље упозорио је да тензије у Црном мору „никоме не иду у корист“.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган наводно ће се састати са руским председником Владимиром Путином крајем месеца, а трговина житарицама ће вероватно бити на дневном реду.

До повлачења Русије, споразум о житу који су УН прекинуле обезбеђивао је да 32,9 милиона тона усева безбедно напусти украјинске црноморске луке, спречавајући ризик од глади у сиромашнијим земљама.

Путин рекао је да ће његова влада „одбити да продужи” тај споразум, и да ће бесплатно обезбедити жито одређеним афричким земљама од случаја до случаја.

Након тог потеза, московске оружане снаге напале су украјинска складишта жита дуж обале Црног мора, уништивши наводно 60.000 тона хране.

Русија је такође више пута погађала украјинске речне луке Рени и Измаил на Дунаву, само неколико стотина метара од границе са Румунијом чланицом НАТО-а, са ракетним ударима који су изгледа били усмерени на трговину житом, подсећа бриселски портал. 

Упркос томе, Кијев је прогласио „привремени коридор“ за поморски саобраћај из својих јужних лука, омогућавајући бродовима, који су недељама били затворени у луци, да уђу у међународне воде.

Министар за инфраструктуру Олександр Кубраков саопштио је данас да је први брод, контејнерски брод под заставом Хонг Конга, испловио, упркос претњи из Москве.