Razotkrivanje kineske špijunske mreže u Americi

Prema dostupnim informacijama, američke vlasti su samo u 2019. godini uhapsile i proterale dvojicu kineskih diplomata koji su nedozvoljeno ušli u jednu vojnu bazu u Virdžiniji i zatvorili po jednog bivšeg službenika CIA i Vojno-bezbednosne agencije zbog špijunskih aktivnosti povezanih sa Kinom.



Američki državni tužilac, Vilijam Bar, direktor FBI, Kristofer Rej i šef američke kontraobaveštajne službe, Vilijam Evanina, govoriće na konferenciji u Vašingtonu o američkim nastojanjima da se osujete kineske "ekonomske malverzacije" u koje spadaju špijuniranje i krađa američkih tehnoloških i naučnih tajni.



Rojters izveštava da su pokušaji Kine da se domogne američkih tehnoloških dostignuća, koja obuhvataju i vojne tajne, i medicinska istraživanja, veoma obimni i agresivni, ali da su američki zvaničnici 2018. uzvratili tek standarnim kontramerama protiv ovih kineskih aktivnosti.



"Kineska krađa američkih trgovinskih tajnih koštala je našu naciju otprilike između 300 i 600 milijardi dolara na godišnjem nivou", izjavio je uoči današnje konferencije u Vašingornu šef američke kontraobaveštajne službe, Vilijam Evanina.



Kineska ambasada u Vašingtonu odbacila je američke optužbe i ocenila ih kao "potpuno neosnovane".



"Naša razmena, između kineskog i američkog naroda vodi ka boljem uzajamnom razumevanju dva naroda i koristi fundamnetalnim intreresima naše dve zemlje", ocenjeno je kineskom saopštenju.



Prema evidenciji vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), od ukupno 137 zvanično registrovanih slučajeva kineskog špijuniranja u Americi od 2000. godine do danas, 73 odsto se dogodilo u poslednjoj deceniji.



Prema podacima Instituta za intelektualne usluge, koji ne obuhvataju ni sporove oko intelektualnih prava, ni pokušaje šverca municije ili vojne tehnologija, vojne i komercijalne tajne su najčešća meta krađe.



Prema rečima portparolke Nacionalnog instituta za zdravlje, Kina se dovodi u vezu sa 90 odsto slučajeva koji se odnose na 180 pokrenutih istražnih radnji povodom nenamenskog trošenja fondova Nacionalnog instituta za zdravlje, krađe intelektualne naučne svojine i neadekvatno širenje poverljivih informacija.



Prema tvrdnji Džejmsa Luisa, eksperta CSIS, razlog za sve veći broj kineskih špijunskih aktivnosti u koje spadaju veliki broj hakerskih napada je "zavisnost od zapadne tehnologije".



Luis smatra da se Kina upušta u špijuniranje jer su zatvoreni zvanični kanali koji joj omogućavaju pristup najnovijim tehnologijama.



Tokom prošlog januara samo je državni tužilac u Bostonu najavio tri nova krivična postupka pokrenuta zbog industrijske špijunaže ili krađe.



Među optuženima je i profesor Čarls Liber sa univerziteta Harvard.



Tužilac je rekao da je profesor Liber lagao zvaničnike Pentagona i Nacionalnog instituta za zdravlje o svojoj umešanosti u kineski Plan za 1000 nadarenih, koji nudi, uglavnom kineskim naučnicima koji rade u inostranstvu, značajne finansijske nagrade da stečena znanja i svoju ekspertizu vrate u Kinu.



Prema rečima bostonskog tužioca, profesor Liber je lagao i o svojim vezama sa kineskim Tehnološkim univerzitetom u Vuhanu.



Tokom jednog perioda, dok je bio prijavljen na kineskom univerzitetu, Liber je bio angažovan i kao glavni istražitelj zadužen za najmanje šest projekata koje su finansirale agencije američkog državnog sekretarijata za odbranu.



Liberov advokat nije hteo da komentariše ove tvrdnje.