Разоткривање кинеске шпијунске мреже у Америци

Према доступним информацијама, америчке власти су само у 2019. години ухапсиле и протерале двојицу кинеских дипломата који су недозвољено ушли у једну војну базу у Вирџинији и затворили по једног бившег службеника ЦИА и Војно-безбедносне агенције због шпијунских активности повезаних са Кином.



Амерички државни тужилац, Вилијам Бар, директор ФБИ, Кристофер Реј и шеф америчке контраобавештајне службе, Вилијам Еванина, говориће на конференцији у Вашингтону о америчким настојањима да се осујете кинеске "економске малверзације" у које спадају шпијунирање и крађа америчких технолошких и научних тајни.



Ројтерс извештава да су покушаји Кине да се домогне америчких технолошких достигнућа, која обухватају и војне тајне, и медицинска истраживања, веома обимни и агресивни, али да су амерички званичници 2018. узвратили тек стандарним контрамерама против ових кинеских активности.



"Кинеска крађа америчких трговинских тајних коштала је нашу нацију отприлике између 300 и 600 милијарди долара на годишњем нивоу", изјавио је уочи данашње конференције у Вашингорну шеф америчке контраобавештајне службе, Вилијам Еванина.



Кинеска амбасада у Вашингтону одбацила је америчке оптужбе и оценила их као "потпуно неосноване".



"Наша размена, између кинеског и америчког народа води ка бољем узајамном разумевању два народа и користи фундамнеталним интрересима наше две земље", оцењено је кинеском саопштењу.



Према евиденцији вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), од укупно 137 званично регистрованих случајева кинеског шпијунирања у Америци од 2000. године до данас, 73 одсто се догодило у последњој деценији.



Према подацима Института за интелектуалне услуге, који не обухватају ни спорове око интелектуалних права, ни покушаје шверца муниције или војне технологија, војне и комерцијалне тајне су најчешћа мета крађе.



Према речима портпаролке Националног института за здравље, Кина се доводи у везу са 90 одсто случајева који се односе на 180 покренутих истражних радњи поводом ненаменског трошења фондова Националног института за здравље, крађе интелектуалне научне својине и неадекватно ширење поверљивих информација.



Према тврдњи Џејмса Луиса, експерта ЦСИС, разлог за све већи број кинеских шпијунских активности у које спадају велики број хакерских напада је "зависност од западне технологије".



Луис сматра да се Кина упушта у шпијунирање јер су затворени званични канали који јој омогућавају приступ најновијим технологијама.



Током прошлог јануара само је државни тужилац у Бостону најавио три нова кривична поступка покренута због индустријске шпијунаже или крађе.



Међу оптуженима је и професор Чарлс Либер са универзитета Харвард.



Тужилац је рекао да је професор Либер лагао званичнике Пентагона и Националног института за здравље о својој умешаности у кинески План за 1000 надарених, који нуди, углавном кинеским научницима који раде у иностранству, значајне финансијске награде да стечена знања и своју експертизу врате у Кину.



Према речима бостонског тужиоца, професор Либер је лагао и о својим везама са кинеским Технолошким универзитетом у Вухану.



Током једног периода, док је био пријављен на кинеском универзитету, Либер је био ангажован и као главни истражитељ задужен за најмање шест пројеката које су финансирале агенције америчког државног секретаријата за одбрану.



Либеров адвокат није хтео да коментарише ове тврдње.