Obeležavanje Dana pobede u senci pandemije

U Berlinu je 9. maja 1945. godine sovjetski maršal Georgij Žukov ispred savezničkih snaga ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U Moskvi će biti održana tradicionalna Parada, inače najveća vojna smotra na svetu povodom ovog dana, ali je pod znakom pitanja letački program, jer se na severu Moskovskog regiona očekuje kiša sa susnežicom.

I širom Evrope se obeležava Dan pobede, u znak sećanja na žrtve i završetak Drugog svetskog rata, ali i Dan Evrope zbog početka stvaranja zajednice evropskih zemalja, pet godina kasnije.

Evropska služba za spoljne poslove Evropske unije (EEAS) je navela na sajtu da zbog restriktivnih mera usled pandemije korona virusa neće biti ceremonije u Briselu, ali da će biti virtuelnih događaja.

Francuska je jedna od retkih država koja će obeležiti Dan pobede tako što će predsednik Emanuel Makron danas položiti venac na spomenik Neznanom junaku uz ograničeno prisustvo zvaničnika i vojske.

Dan pobede će se obeležiti i u Australiji, s obzirom na to da je oko 10.000 australijskih vojnika izgubilo život u borbama sa nacističkim snagama.

Kula Menara visoka 421 metar u glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru danas će biti u znaku boja Evropske unije, kako zbog Dana pobede, tako i zbog Dana Evrope.

Drugi svetski rat je okončan nekoliko meseci posle 9. maja 1945. godine, tačnije 2. septembra, bezuslovnom kapitulacijom Japana nakon što su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki.

Rat je počeo 1. septembra 1939. nemačkom invazijom na Poljsku.

U njemu su učestvovale brojne zemlje sveta, koje su osnovale dva suprotstavljena vojna saveza: sile Osovine, na čelu sa Nemačkom, i Saveznici, na čelu sa SSSR, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovo je najsmrtonosniji rat u istoriji čovečanstva, jer je poginulo, veruje se, između 50 do 75 miliona ljudi.