Обележавање Дана победе у сенци пандемије

У Берлину је 9. маја 1945. године совјетски маршал Георгиј Жуков испред савезничких снага ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.

У Москви ће бити одржана традиционална Парада, иначе највећа војна смотра на свету поводом овог дана, али је под знаком питања летачки програм, јер се на северу Московског региона очекује киша са суснежицом.

И широм Европе се обележава Дан победе, у знак сећања на жртве и завршетак Другог светског рата, али и Дан Европе због почетка стварања заједнице европских земаља, пет година касније.

Европска служба за спољне послове Европске уније (ЕЕАС) је навела на сајту да због рестриктивних мера услед пандемије корона вируса неће бити церемоније у Бриселу, али да ће бити виртуелних догађаја.

Француска је једна од ретких држава која ће обележити Дан победе тако што ће председник Емануел Макрон данас положити венац на споменик Незнаном јунаку уз ограничено присуство званичника и војске.

Дан победе ће се обележити и у Аустралији, с обзиром на то да је око 10.000 аустралијских војника изгубило живот у борбама са нацистичким снагама.

Кула Менара висока 421 метар у главном граду Малезије, Куала Лумпуру данас ће бити у знаку боја Европске уније, како због Дана победе, тако и због Дана Европе.

Други светски рат је окончан неколико месеци после 9. маја 1945. године, тачније 2. септембра, безусловном капитулацијом Јапана након што су САД бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.

Рат је почео 1. септембра 1939. немачком инвазијом на Пољску.

У њему су учествовале бројне земље света, које су основале два супротстављена војна савеза: силе Осовине, на челу са Немачком, и Савезници, на челу са СССР, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама.

Ово је најсмртоноснији рат у историји човечанства, јер је погинуло, верује се, између 50 до 75 милиона људи.