Nemci o Hrvatskoj radio televiziji: "Kao u Severnoj Koreji"

Autorka reportaže je nemačka novinarka Grit Egerihs, koja je preko novinarske razmene došla da nekoliko nedelja radi na HRT.



Iako je trebalo da se bavi ekološkim temama, ona je analizirala način rada na HRT-u i cenzuru koja tamo vlada, prenosi hrvatski portal Indeks.



U reportaži se opisuje trenutni način rada na HRT-u: nema koordinacije među redakcijama niti uredničkih kolegijuma, u informativnom programu se prate samo protokolarne vesti o aktivnostima vlade i predsednice, a novinari nisu motivisani da istražuju zanimljive teme.



"Službena agenda vlade je identična agendi glavnih urednika", konstatuje u reportaži, uz dodatak da je vodećim ljudima na HRT-u najvažnije da ne naljute vladajuće.



Nemačkoj novinarki nije jasno "zašto vladajuće stranke imaju toliko uticaja na program HRT-a, jer javni servis koji plaćaju svi građani", dodajući da je to u Nemačkoj nezamislivo.



Podseća se da je HRT devedesetih godina bio državna televizija puna cenzure, kao i da je postao javni servis dolaskom SDP-a na vlast 2000. godine.



Navodi se da se uočavaju i razlike stranaka u odnosi prema HRT-u: HDZ uvek želi da sve kontroliše, dok SDP postavi svoje ljude na vodeća mesta koji ipak ne uništavaju sve redakcije i znaju novinarski posao.



Korenita promena se dogodila 2016. kada su vladajući HDZ i Most na čelo HRT-a doveli ekipu za koju se u reportaži kaže da su loši urednici i novinari, što je dovelo da raspada sistema unutar javnog servisa.



Hrvatska se opisuje kao "mala zemlja, manja od Bavarske, u kojoj ima sve manje ljudi i u kojoj ne žele da ostanu ni migranti".



Nemačku novinarku šokira što HRT stalno izveštava o ratu koji se završio pre dve decenije ("Domovinski rat bitno određuje uređivanje programa HRT-a"), a još je više čudi zašto se crkvenim manifestacijama daje toliko prostora.



Grit Egerihs ističe da se obični ljudi pitaju za mišljenje samo ako njihove izjave mogu dodatno da potvrde reči vladajućih političara.



Atmosfera na HRT-u je takva da političari HDZ-a više ne moraju da zovu i intervenišu ako im se ne sviđa izveštavanje javnog servisa, jer taj posao za njih obavljaju urednici.



Novinari HRT-a mogu imati problema sa svojim šefovima ako se uopšte usude da nešto pitaju političare, navodi se u reportaži u kojoj se nalaze i izjave nekih novinara HRT-a kojima je garantovana anonimnost da bi uopšte govorili.



Novinarka se čudi i ponašanju hrvatskih ministara prema novinarima, a kao primer navodi da na temu o LNG terminalu na Krku nije iz vise navrata uspeja da dođe do ministra zaštitne životne sredine Tomislava Ćorića, koji joj je obećao intervju.



Grit Egerihs je podsetila da u Nemačkoj ministri drže svoja obećanja i razgovaraju s novinarima.



Nemačka novinarka smatra nedopustivim ponašanje predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i premijera Andreja Plenkovića prema novinarima: njoj je običaj da se okrene i ode ako joj se ne sviđa postavljeno pitanje, dok on zna da postane agresivan.



Neprijatno je iznenađena činjenicom da je HRT u svom programu promovisao Igora Vukića i njegovu knjigu koja poriče masovno ubijanje u Jasenovcu.



Spominje se i dokumentarna serija istoričara Hrvoja Klasića o NDH, čiju je produkciju rukovodstvo HRT-a prvo sabotiralo, a onda još nije prikazalo niti ima planove za emitovanje.



Nemačka novinarka Grit Egerihs je pokušala da dobije i izjave od vodećih ljudi HRT-a, ali oni sa njom nisu hteli da razgovaraju.



Reportaža se završava konstatacijom da na HRT-u vlada atmosfera kao u Severnoj Koreji.