Немци о Хрватској радио телевизији: "Као у Северној Кореји"

Ауторка репортаже је немачка новинарка Грит Егерихс, која је преко новинарске размене дошла да неколико недеља ради на ХРТ.



Иако је требало да се бави еколошким темама, она је анализирала начин рада на ХРТ-у и цензуру која тамо влада, преноси хрватски портал Индекс.



У репортажи се описује тренутни начин рада на ХРТ-у: нема координације међу редакцијама нити уредничких колегијума, у информативном програму се прате само протоколарне вести о активностима владе и председнице, а новинари нису мотивисани да истражују занимљиве теме.



"Службена агенда владе је идентична агенди главних уредника", констатује у репортажи, уз додатак да је водећим људима на ХРТ-у најважније да не наљуте владајуће.



Немачкој новинарки није јасно "зашто владајуће странке имају толико утицаја на програм ХРТ-а, јер јавни сервис који плаћају сви грађани", додајући да је то у Немачкој незамисливо.



Подсећа се да је ХРТ деведесетих година био државна телевизија пуна цензуре, као и да је постао јавни сервис доласком СДП-а на власт 2000. године.



Наводи се да се уочавају и разлике странака у односи према ХРТ-у: ХДЗ увек жели да све контролише, док СДП постави своје људе на водећа места који ипак не уништавају све редакције и знају новинарски посао.



Коренита промена се догодила 2016. када су владајући ХДЗ и Мост на чело ХРТ-а довели екипу за коју се у репортажи каже да су лоши уредници и новинари, што је довело да распада система унутар јавног сервиса.



Хрватска се описује као "мала земља, мања од Баварске, у којој има све мање људи и у којој не желе да остану ни мигранти".



Немачку новинарку шокира што ХРТ стално извештава о рату који се завршио пре две деценије ("Домовински рат битно одређује уређивање програма ХРТ-а"), а још је више чуди зашто се црквеним манифестацијама даје толико простора.



Грит Егерихс истиче да се обични људи питају за мишљење само ако њихове изјаве могу додатно да потврде речи владајућих политичара.



Атмосфера на ХРТ-у је таква да политичари ХДЗ-а више не морају да зову и интервенишу ако им се не свиђа извештавање јавног сервиса, јер тај посао за њих обављају уредници.



Новинари ХРТ-а могу имати проблема са својим шефовима ако се уопште усуде да нешто питају политичаре, наводи се у репортажи у којој се налазе и изјаве неких новинара ХРТ-а којима је гарантована анонимност да би уопште говорили.



Новинарка се чуди и понашању хрватских министара према новинарима, а као пример наводи да на тему о ЛНГ терминалу на Крку није из висе наврата успеја да дође до министра заштитне животне средине Томислава Ћорића, који јој је обећао интервју.



Грит Егерихс је подсетила да у Немачкој министри држе своја обећања и разговарају с новинарима.



Немачка новинарка сматра недопустивим понашање председнице Колинде Грабар-Китаровић и премијера Андреја Пленковића према новинарима: њој је обичај да се окрене и оде ако јој се не свиђа постављено питање, док он зна да постане агресиван.



Непријатно је изненађена чињеницом да је ХРТ у свом програму промовисао Игора Вукића и његову књигу која пориче масовно убијање у Јасеновцу.



Спомиње се и документарна серија историчара Хрвоја Класића о НДХ, чију је продукцију руководство ХРТ-а прво саботирало, а онда још није приказало нити има планове за емитовање.



Немачка новинарка Грит Егерихс је покушала да добије и изјаве од водећих људи ХРТ-а, али они са њом нису хтели да разговарају.



Репортажа се завршава констатацијом да на ХРТ-у влада атмосфера као у Северној Кореји.