Nemačka: Odziv birača bolji nego na prošlim izborima

Izlaznost u Minhenu je do podne bila oko 57 odsto, u Hamburgu 37 odsto, što je oko dva procenta više nego u isto vreme 2013. godine, u Nirnbergu je glasalo 29,6 odsto, dok je na prošlim izborima glasalo 26,4 odsto birača, pokazuju neobjedinjene procene, dok se prvi sveobuhvati podaci o izlaznosti očekuju nešto pre 16.00 sati.



Kada je reč o Nirnbergu, tu je zajednica Jevreja upozorila na opasnost od desničarske, ''''Alternative za Nemačku'''' (AfD), partije, koja će, prema procenama, moguće biti treća po snazi u Bundestagu.



Nemački mediji, takođe, javljaju da još od juče stotine ''''botova'''' na ''''tviteru'''', od kojih mnogi od njih potiču iz Rusije, daju podršku toj partiji dobrostojećih muškaraca desno i evroskeptičkih orijentisanih.



Veliki broj nemačkih političara je već dao svoj glas na izborima, na kojima se danas odlučuje ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati ovom najmoćnijom zemljom Evropske unije.



Analitičari procenjuju da će demohrišćani, kancelara Merkelove danas dobiti oko 36 odsto glasova, a socijaldemokrate do 22 odsto i da u Berlinu izgleda neće biti promena.



Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu ne može biti formirana ni jedna jedina vlada, ocenjuju analitičari i predviđaju da je nastavak aktuelne ''''velike koalicije'''' njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca najverovatnije političko rešenje.

Nemački izbori:  Ko Srbima više odgovara-Merkel ili Šulc?



U Nemačkoj se danas, po uglavnom lepom i sunčanom vremenu, održavaju parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima 61,5 milion građana, među kojima je i jedan broj Srba, nemačkih državljana, čiji glasovi statistički ne mogu uticati na ishod, ali su i politikološki i sociološki zanimljivi.



Za koga će glasati Srbi koji su u Nemačkoj našli ''''uhlebljenje'''' i stekli uslove i doneli odluku da uzmu nemačko državljanstvo, otvoreno je i lično pitanje svakog od njih, ali dosadašnje iskustvo govori da se prosečan birač srpskog porekla, ne razlikuje puno od domicilnog, nemačkog birača, i da su stariji Srbi sa nemačkim pasošem konzervativniji, dok mlađi ili se traže ili su se već odlučili da svoj glas daju partijama levo od centra.



''''Kada je u pitanju srce, glasao bih za socijaldemokrate, čiji sam član bio, i to pre svega, zbog Helmuta Šmita, retoričara i državnika, ali kada je u pitanju razum, onda glas dajem demohrišćanima i Angeli Merkel i to zbog njenog odnosa prema Srbiji i prema ekonomiji", izjavio je danas Tanjugu Božidar Škondrić, član Centralnog saveta Srba u Nemačkoj iz podružnice Severne - Rajna Vestfalije, najmnogoludnije nemačke pokrajine u kojoj živi više od 18 miliona ljudi i u kojoj su i mnogi Srbi našli ''''uhlebljenje''''.



Škondrić kaže da je Merkelova uspela u kontinutetu da održi Nemačku ekonomskom silom, a pri tome je u zemlju ušao i veliki broj izbeglica, i misli da je ona kompetentija od socijaldemokrata da vodi ekonomsku politiku".



Ko Srbima u Nemačkoj više odgovara: ona - konzervativna demohrišćanka, kancelar Angela Merkel ili on - socijaldemokrata, Martin Šulc, tu nema apsolutno jednostavnih odgovora.



Ima, međutim, jednostavnih činjenica - da kvalitet života i moć Srba u Nemačkoj zavise od toga da li studiraju na prestižnom Hajdelbergu ili su jedva pismeni, da li imaju dobro plaćena zanimanja, šefovska mesta, uspešne firme ili, zajedno sa svojim potomstvom ''''životare'''' na margini društva - a gledano sa ''''margine'''' veliki Berlin se skoro ni ''''ne vidi'''', kao ni političke razlike između demohrišćana i socijaldemokrata.



Kako će migranti ovaj put glasati, videće se posle izbora, ali već postoje određene ''''mustre'''', prema kojima Turci, uglavnom, glasaju za socijaldemokrate, a migranti ruskog porekla za Merkelove demohrišćane.



To, međutim, nije politička konstanta i nemački politikolozi često govore o moći migranata i prognoziraju da će u buduće onaj, ko bude želeo pobedu da bi vladao iz Berlina, morati da na svoju stranu privoli i strance i da se bori za njihove glasove.