Немачка: Одзив бирача бољи него на прошлим изборима

Излазност у Минхену је до подне била око 57 одсто, у Хамбургу 37 одсто, што је око два процента више него у исто време 2013. године, у Нирнбергу је гласало 29,6 одсто, док је на прошлим изборима гласало 26,4 одсто бирача, показују необједињене процене, док се први свеобухвати подаци о излазности очекују нешто пре 16.00 сати.



Када је реч о Нирнбергу, ту је заједница Јевреја упозорила на опасност од десничарске, ''''Алтернативе за Немачку'''' (АфД), партије, која ће, према проценама, могуће бити трећа по снази у Бундестагу.



Немачки медији, такође, јављају да још од јуче стотине ''''ботова'''' на ''''tvitеru'''', од којих многи од њих потичу из Русије, дају подршку тој партији добростојећих мушкараца десно и евроскептичких оријентисаних.



Велики број немачких политичара је већ дао свој глас на изборима, на којима се данас одлучује ко ће у наредном четворогодишњем мандату владати овом најмоћнијом земљом Европске уније.



Аналитичари процењују да ће демохришћани, канцелара Меркелове данас добити око 36 одсто гласова, а социјалдемократе до 22 одсто и да у Берлину изгледа неће бити промена.



Без Меркелове или против њене воље у Берлину не може бити формирана ни једна једина влада, оцењују аналитичари и предвиђају да је наставак актуелне ''''велике коалиције'''' њених демохришћана и социјалдемократа Мартина Шулца највероватније политичко решење.

Немачки избори:  Ко Србима више одговара-Меркел или Шулц?



У Немачкој се данас, по углавном лепом и сунчаном времену, одржавају парламентарни избори на којима право гласа има 61,5 милион грађана, међу којима је и један број Срба, немачких држављана, чији гласови статистички не могу утицати на исход, али су и политиколошки и социолошки занимљиви.



За кога ће гласати Срби који су у Немачкој нашли ''''ухлебљење'''' и стекли услове и донели одлуку да узму немачко држављанство, отворено је и лично питање сваког од њих, али досадашње искуство говори да се просечан бирач српског порекла, не разликује пуно од домицилног, немачког бирача, и да су старији Срби са немачким пасошем конзервативнији, док млађи или се траже или су се већ одлучили да свој глас дају партијама лево од центра.



''''Када је у питању срце, гласао бих за социјалдемократе, чији сам члан био, и то пре свега, због Хелмута Шмита, реторичара и државника, али када је у питању разум, онда глас дајем демохришћанима и Ангели Меркел и то због њеног односа према Србији и према економији", изјавио је данас Танјугу Божидар Шкондрић, члан Централног савета Срба у Немачкој из подружнице Северне - Рајна Вестфалије, најмноголудније немачке покрајине у којој живи више од 18 милиона људи и у којој су и многи Срби нашли ''''ухлебљење''''.



Шкондрић каже да је Меркелова успела у континутету да одржи Немачку економском силом, а при томе је у земљу ушао и велики број избеглица, и мисли да је она компетентија од социјалдемократа да води економску политику".



Ко Србима у Немачкој више одговара: она - конзервативна демохришћанка, канцелар Ангела Меркел или он - социјалдемократа, Мартин Шулц, ту нема апсолутно једноставних одговора.



Има, међутим, једноставних чињеница - да квалитет живота и моћ Срба у Немачкој зависе од тога да ли студирају на престижном Хајделбергу или су једва писмени, да ли имају добро плаћена занимања, шефовска места, успешне фирме или, заједно са својим потомством ''''животаре'''' на маргини друштва - а гледано са ''''маргине'''' велики Берлин се скоро ни ''''не види'''', као ни политичке разлике између демохришћана и социјалдемократа.



Како ће мигранти овај пут гласати, видеће се после избора, али већ постоје одређене ''''мустре'''', према којима Турци, углавном, гласају за социјалдемократе, а мигранти руског порекла за Меркелове демохришћане.



То, међутим, није политичка константа и немачки политиколози често говоре о моћи миграната и прогнозирају да ће у будуће онај, ко буде желео победу да би владао из Берлина, морати да на своју страну приволи и странце и да се бори за њихове гласове.