Makron: Najmanje šest novih nuklearki u Francuskoj u narednim decenijama

Makron je rekao da će nove elektrane graditi i njima upravljati državna kompanija EDF i da će desetine milijardi evra javnih sredstava biti mobilisano za finansiranje projekata i obezbeđenje finansija EDF-a, prenosi Rojters.



„Ono što našoj zemlji treba, a uslovi postoje, jeste preporod francuske nuklearne industrije“, rekao je Makron, predstavljajući svoju novu nuklearnu strategiju u industrijskom gradu Belfor, na istoku Francuske.



Uz obećanja da će ubrzati i razvoj solarne energije i vetroelektrana na moru u Francuskoj, Makron je takođe najavio da želi da produži životni vek starijih nuklearnih elektrana na 50 ili više godina sa sadašnjih 40 godina, pod uslovom da su bezbedne.



Prema proceni EDF-a, cena za šest novih reaktora iznosiće oko 50 milijardi evra, u zavisnosti od uslova finansiranja.



Prvi novi reaktor, tzv razvijeni Evropski reaktor pod pritiskom (EPR), biće pušten u rad do 2035. godine, rekao je Makron, dodajući da će biti pokrenuta studija za još osam reaktora, mimo početnih šest novih nuklearki.



Francuska će takođe za deset puta povećati svoje kapacitete solarne energije do 2050. godine na više od 100 gigavata (GW) i planira izgradnju 50 morskih vetroelektrana zajedničkog kapaciteta od najmanje 40 GW.



Kapacitet kopnenih vetroturbina, koje nailaze na snažan otpor u javnosti, biće udvostručen do 2050, prema rečima Makrona.



Rojters primećuje da Makronova odluka da produži životni vek postojećih nuklearnih elektrana označava preokret u odnosu na njegovo ranije obećanje da će zatvoriti više od deset od postojećih 56 reaktora EDF-a do 2035. godine.



Novi nuklearni plan sada cementira posvećenost Francuske nuklearnoj energiji, koja je bila glavni oslonac posleratne industrijske moći zemlje, ali čija je budućnost bila neizvesna nakon što su Makron i njegov prethodnik obećali da će smanjiti njen udeo u energetskom miksu zemlje.



Na promenu Makronovog mišljenja uticali su ambiciozni ciljevi Evropske unije za postizanjem nulte emisije CO2 u roku od tri decenije, s fokusom na energiju, uključujući i nuklearnu, čija proizvodnja ima manji ili nulti procenat emisija gasova s efektom staklene bašte nego fosilna goriva.



Rastuće cene energenata i zabrinutost zbog oslanjanja Evrope na uvoz ruskog gasa takođe su doprineli zalaganju francuskih zvaničnika za veću energetsku nezavisnost celog regiona.



Međutim, pitanje nuklearne bezbednosti podelilo je Evropu nakon japanske katastrofe u Fukušimi, pri čemu Francuska snažno lobira da nuklearna energija bude označena kao održiva u novim pravilima Evropske komisije o finansiranju zelenih energetskih projekata, navodi Rojters.