Макрон: Најмање шест нових нуклеарки у Француској у наредним деценијама

Макрон је рекао да ће нове електране градити и њима управљати државна компанија ЕДФ и да ће десетине милијарди евра јавних средстава бити мобилисано за финансирање пројеката и обезбеђење финансија ЕДФ-а, преноси Ројтерс.



„Оно што нашој земљи треба, а услови постоје, јесте препород француске нуклеарне индустрије“, рекао је Макрон, представљајући своју нову нуклеарну стратегију у индустријском граду Белфор, на истоку Француске.



Уз обећања да ће убрзати и развој соларне енергије и ветроелектрана на мору у Француској, Макрон је такође најавио да жели да продужи животни век старијих нуклеарних електрана на 50 или више година са садашњих 40 година, под условом да су безбедне.



Према процени ЕДФ-а, цена за шест нових реактора износиће око 50 милијарди евра, у зависности од услова финансирања.



Први нови реактор, тзв развијени Европски реактор под притиском (ЕПР), биће пуштен у рад до 2035. године, рекао је Макрон, додајући да ће бити покренута студија за још осам реактора, мимо почетних шест нових нуклеарки.



Француска ће такође за десет пута повећати своје капацитете соларне енергије до 2050. године на више од 100 гигавата (GW) и планира изградњу 50 морских ветроелектрана заједничког капацитета од најмање 40 GW.



Капацитет копнених ветротурбина, које наилазе на снажан отпор у јавности, биће удвостручен до 2050, према речима Макрона.



Ројтерс примећује да Макронова одлука да продужи животни век постојећих нуклеарних електрана означава преокрет у односу на његово раније обећање да ће затворити више од десет од постојећих 56 реактора ЕДФ-а до 2035. године.



Нови нуклеарни план сада цементира посвећеност Француске нуклеарној енергији, која је била главни ослонац послератне индустријске моћи земље, али чија је будућност била неизвесна након што су Макрон и његов prеthodnik обећали да ће смањити њен удео у енергетском миксу земље.



На промену Макроновог мишљења утицали су амбициозни циљеви Европске уније за постизањем нулте емисије ЦО2 у року од три деценије, с фокусом на енергију, укључујући и нуклеарну, чија производња има мањи или нулти проценат емисија гасова с ефектом стаклене баште него фосилна горива.



Растуће цене енергената и забринутост због ослањања Европе на увоз руског гаса такође су допринели залагању француских званичника за већу енергетску независност целог региона.



Међутим, питање нуклеарне безбедности поделило је Европу након јапанске катастрофе у Фукушими, при чему Француска снажно лобира да нуклеарна енергија буде означена као одржива у новим правилима Европске комисије о финансирању зелених енергетских пројеката, наводи Ројтерс.