Makron, lice nove Evrope?

Prelaskavo ili ne - izvesno je da je Makron, govorom u Evropskom parlamentu, u utorak u Strazburu, bacio "rukavicu u lice" Evropskoj uniji, Evropi uopšte, pozivom poslanicima da "čvrsto brane evropski suverenitet", a Uniji da se ne proširuje dok se ne reformiše.

"Želim da pripadam generaciji koja je odlučila da čvrsto brani demokratiju", rekao je Makron i poručio da ne želi da pripada "generaciji uspavanih". 

Prava Francuska se vratila, rekao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, nakon Makronovog govora. 

A mnogi su pomislili da je ključna evropska figura, nemačka kancelarka Angela Merkel u Makronu dobila dobrog partnera, čija će svežina u kombinaciji sa njenim iskustvom biti dobar osnov za "redizajniranje" kontinenta u skladu sa globalno izmenjenim okolnostima.

U jednom od svojih prvih javnih nastupa Makron je primetio da je "Francuska  zapanjila Evropu i svet kada je izabrala predsednika od 39 godina, koji ne pripada nijednoj stranci, koga niko ne poznaje i koji je došao niotkuda".

Istakao je, međutim, da ga ta pobeda obavezuje da učini još više za Evropu i ukupno na međunarodnom planu".

Francuski mediji su iz Strazbura preneli da Makron želi da oživi svoje ambicije o obnovi Evrope, koje do sada nisu naišle na veliko oduševljenje pojedinih zemalja.

Iako tvrdi da ne želi da bude lider novog sveta, Makron, koji je za kratko vreme u svojoj zemlji imao uspene i padove, u spoljnopolitičkoj agendi crvenom olovkom je podvukao plan o "velikom remontu" EU, njenoj dubljoj integraciji i zajedničkom budžetu evrozone. 

"Ne želim da budem vođa Evrope, već jedan od nove generacije lidera uverenih da je naša budućnost evropska budućnost", rekao je Makron ranije u intervjuu Tajmu.

Jedini put u budućnost je, rekao je, obnova Evrope, koja je suverena, ujedinjena i manje birokratska. 

Makron, o kojem se priča kao o mladom strastvenom globalisti, svestan je, kažu, da bi bila greška priznati mu ambiciju da predvodi kontinent, koji su u 20. veku u ratove vodile  autoritarne vođe. 

Pogotovu što je ova uloga bila nemoguća za njega pre godinu i po, kada je bio nepoznat svetu, da bi se zatim pojavio na vrhu države koja je imala mnoštvo političkih velikana i nacionalnih lidera.

Stav francuske javnosti o Makronu je i dalje, u izvesnoj meri, ambivalentan - dok neki njegov nastup smatraju savršenim marketingom, mnogi se pitaju da li bi on mogao značiti ne samo Francuskoj ili Evropi, već šire - svetu.

Ambicije najmlađeg vođe Francuske, još od Napoleona, ipak impresioniraju glasače.

Ankete su pokazale da mu je rejting skočio preko 50 odsto, nakon drastičnog pada na ispod 40, prošlog leta.  

Oni koji mu nisu skloni, prebacuju mu da oživljava prekomeran autoritet države, inkarniran u figuri predsednika, kakav, kažu, zemlja nije videla od Šarla de Gola, čiju fotografiju, inače, Makron drži na radnom stolu.

Najbolje savezništvo unutar EU, Makron je ostvario sa kancelarkom Angelom Merkel sa kojom, kažu, priprema velike promene unutar EU od kojih će koristi imati i zemlje Zapadnog Balkana.

Osovina Berlin-Pariz pritisnuta je sve više rivalskim, ali i nepredvidivim ponašanjem administracije Donalda Trampa, politikom, po nekim mišljenjima agresivnom, Rusije, migrantskim pritiskom iz Afrike i Azije, novim kineskim Putem svile, Bregzitom, krizom u Kataloniji, bujanjem populističkih i identitetskih pokreta unutar država članica...

Sve to presudno je uticalo da ambiciozni planovi Makrona o produbljivanju evropskih integracija dobiju podršku Merkelove.

Makronovo hiperaktivno diplomatsko delovanje pokriva lepezu od politike proširenja EU, za koje je Pariz bio suštinski nezainteresovan u poslednjih nekoliko godina, do najozbiljnijih žarišta na planeti.

Upućeni kažu da šef Jelisejske palate u svom arsenalu ima još dve veoma važne karte za akreditaciju Francuske i njega, kao predsednika, za ravnopravnog partnera Nemačkoj u vođenju EU.

 Izlaskom Velike Britanije iz EU, Francuska će, naime, biti jedina EU članica s pravom veta u Savetu bezbednosti UN i nuklearnim naoružanjem.

 Budući da sebe predstavlja kao "političara novog doba" koji je u Francuskoj razbio podelu političke scene na levicu i desnicu, Makron ne može da se prikloni ni socijalistima, ni narodnjacima a ni liberalima u EP. 

Zato je počeo da sprema svoju panevropsku koaliciju s ciljem da uzdrma uobičajenu hijerarhiju u EP. 

Ako bude uspeo da ubedi liberale da se priključe njegovom pokretu i još nekoliko partija s levog centra, poput Demokratske partije u Italiji, njegova poslanička grupa bi mogla da bude najjača posle narodnjačke u EP.

Od momenta kada su u Nemačkoj propali pregovori za koaliciju "Jamajka", nazvanu po stranačkim bojama, u diplomatskim krugovima je počela da kruži ideja da bi s izrazito proevropskom vladom u Berlinu konačno moglo da se krene u ozbiljne reforme EU. 

Ide se toliko daleko da se predviđa da bi Makron mogao da predloži Angelu Merkel za predsednika Saveta EU 2019. 

U prilog takvom scenariju analitičari navode procene da će se od ovih izbora Merkelova kretati silaznom putanjom, dok će Makronova "politička zvezda" u Parizu biti u usponu.

A naredne godine, osim konačnog izlaska Ujedinjenog kraljevstva iz EU, ako se i dogodi, biće održani izbori za EP, Evropsku centralnu banku i predsednika Saveta EU.

U svim važnijim evropskim prestonicama je, naime, rašireno uverenje da je ovo poslednja prilika za ozbiljne reforme u EU i da one jedino mogu da budu realizovane ako se na čelu Unije nalazi snažna politička figura iz Nemačke.

 Inače, u Briselu kruži sada već dobro poznata priča da Berlin ne može baš sve da nametne što želi u EU, ali sigurno može sve da spreči.

 U tom kontekstu, smatra se, neko kao Angela Merkel bi bio garant reformi, koje Makron zagovara.