Kuda ide Makedonija?

tri meseca od održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, od kojih se očekivao izlazak iz višegodišnje krize, sve dublje tone u neizsvesnost.

Makedonija, koja je bila primer beskonfliktnog sticanja nezavisnosti, i koja je 2005. postala kandidat za članstvo u EU gotovo u isto vreme kada i Hrvatska, već mesecima nema predsednika parlamenta, nema vladu u punom mandatu, a redovni lokalni izbori nisu raspisani u roku, jer nema ko da ih raspiše.

Jedina institicija koja funkcioniše je šef države, DJorđe Ivanov, koji odbija da mandat za sastav nove vlade dodeli opozicionom lideru Zoranu Zaevu, a ključni razlog je platforma albanskih partija, kojom je uslovljeno koaliciono partnerstvo sa njegovim socijaldemokratama.

Ono što Makedonija u ovo trenutku ima, svakodnevno, su protesti, koje organizuje građanska inicijativa “Za jedinstvenu Makedoniju”, a protiv tzv. Tiranske platforme I dvojezičnosti, odnosno legitimisanja albanskog jezika kao drugog službenog jezika.

Protesti su sinoć održani u Skoplju I još više od dvadesetak makedonskih gradova, a najavljeni su za danas I za naredne dane.

Ivanov se tako našao između “čekića i nakovnja” - s jedne strane su zahtevi građana I lični stav, a sa druge pritisak međunarodne zajednice da da mandat Zaevu.

Evropska unija je, naime, juče podsetila Ivanova na jasan stav Mogerinijeve: Ivanov mora da dodeli mandate Zaevu, koji je sa dve albanske partije, DUI I BESA, obezbedio parlamentarnu većinu od 67 mandata od ukupno 120.

To je, zapravo, bio odgovor Brisela na pismo koje je Ivanov uputio Briselu sa zahtevom da osudi i odbaci "albansku platformu".

Brisel navodi i da će EU insistirati na ispunjavanju svih tačaka Pržinskog sporazuma I hitnih reformi, koje Makedoniju treba da vrate na put evropskih integraija.

Na sve to Zaev je, iako nije dobio mandat za sastav vlade, juče predstavio program, kako je rekao, buduće izvršne vlasti, koja će, tvrdi, uskoro biti formirana.

Naglasio je, pored ostalog, da će ta vlada predložiti zakonska rešenja kojim će se proširiti upotreba albanskog jezika, u okviru Petog amandmana na Ustav Makedonije, a da se o ostalim elementima platforme može razgovarati.

Iz vladajuće VMRO-DPMNE, bivšeg premijera Nikole Gruevskog je, međutim, odmah stigao odgovor da je albanska platforma neprihvatlljiva, jer bi dovela do tog da Makedonci u svojoj zemlji postanu opozicija, a Albanci vlast.

VMRO-DPNE smatra da je najbolji put izlaska iz aktuelna krize - održavanje novih parlamentarnih izbora.

Od Zaeva se zapravo traži da se odrekne od Tiranske platforme, koja deli zemlju, i čiji svi detalji nisu poznati makedonskoj javnosti, kao što se ne zna ni koje uslove Albanca je je Zaev prihvatio.

Obelodaniće ih kada, kako kažu, dođu na vlast.

Sve to situaciju u Makedoniji čini još složenijom, što, prema oceni mnogih analitičara, tu državu vuče u sve dublji haos.

Makedoniju u haosu pojedini eksperti nazivaju državom "provizorijumom", a američki kongresmen Dejna Rorabaher, I ne samo on, smatra da je reč o nepostojećoj zemlji, te da je treba podeliti između Kosova i Bugarske.

On je doduše povukao tu izjavu, ali je ona je, kako su primetili pojedini analitičari, podsetila na vreme kada su se za teritoriju Makedonije, koja je bila pod otomanskom vlašću, otimale novostvorene balkanske države, zbog čega su najviše i vođeni Prvi i Drugi balkanski rat (1912-1913), a upravo zato Balkan više od jednog veka nosi beleg "evropskog bureta baruta".

Paradoks je utoliko veći što se sve to dešsava u zemlji koja je na početku ratova u bivšoj Jugoslaviji 1991. doživljavana kao "oaza mira" i primer beskonfliktnog sticanja nezavisnosti, zatim uspešnog prevazilaženja etničkih sukoba iz 2001.

Takođe, Makedonija je kandidat za članstvo EU postala 2005, gotovo u isto vreme kada i Hrvatska.

(Tanjug)