Куда иде Македонија?

три месеца од одржавања ванредних парламентарних избора, од којих се очекивао излазак из вишегодишње кризе, све дубље тоне у неизсвесност.

Македонија, која је била пример бесконфликтног стицања независности, и која је 2005. постала кандидат за чланство у ЕУ готово у исто време када и Хрватска, већ месецима нема председника парламента, нема владу у пуном мандату, а редовни локални избори нису расписани у року, јер нема ко да их распише.

Једина инститиција која функционише је шеф државе, ДЈорђе Иванов, који одбија да мандат за састав нове владе додели опозиционом лидеру Зорану Заеву, а кључни разлог је платформа албанских партија, којом је условљено коалиционо партнерство са његовим социјалдемократама.

Оно што Македонија у ово тренутку има, свакодневно, су протести, које организује грађанска иницијатива “За јединствену Македонију”, а против тзв. Тиранске платформе И двојезичности, односно легитимисања албанског језика као другог службеног језика.

Протести су синоћ одржани у Скопљу И још више од двадесетак македонских градова, а најављени су за данас И за наредне дане.

Иванов се тако нашао између “чекића и наковња” - с једне стране су захтеви грађана И лични став, а са друге притисак међународне заједнице да да мандат Заеву.

Европска унија је, наиме, јуче подсетила Иванова на јасан став Могеринијеве: Иванов мора да додели мандате Заеву, који је са две албанске партије, ДУИ И БЕСА, обезбедио парламентарну већину од 67 мандата од укупно 120.

То је, заправо, био одговор Брисела на писмо које је Иванов упутио Бриселу са захтевом да осуди и одбаци "албанску платформу".

Брисел наводи и да ће ЕУ инсистирати на испуњавању свих тачака Пржинског споразума И хитних реформи, које Македонију треба да врате на пут европских интеграија.

На све то Заев је, иако није добио мандат за састав владе, јуче представио програм, како је рекао, будуће извршне власти, која ће, тврди, ускоро бити формирана.

Нагласио је, поред осталог, да ће та влада предложити законска решења којим ће се проширити употреба албанског језика, у оквиру Петог амандмана на Устав Македоније, а да се о осталим елементима платформе може разговарати.

Из владајуће ВМРО-ДПМНЕ, бившег премијера Николе Груевског је, међутим, одмах стигао одговор да је албанска платформа неприхватлљива, јер би довела до тог да Македонци у својој земљи постану опозиција, а Албанци власт.

ВМРО-ДПНЕ сматра да је најбољи пут изласка из актуелна кризе - одржавање нових парламентарних избора.

Од Заева се заправо тражи да се одрекне од Тиранске платформе, која дели земљу, и чији сви детаљи нису познати македонској јавности, као што се не зна ни које услове Албанца је је Заев прихватио.

Обелоданиће их када, како кажу, дођу на власт.

Све то ситуацију у Македонији чини још сложенијом, што, према оцени многих аналитичара, ту државу вуче у све дубљи хаос.

Македонију у хаосу поједини експерти називају државом "провизоријумом", а амерички конгресмен Дејна Рорабахер, И не само он, сматра да је реч о непостојећој земљи, те да је треба поделити између Косова и Бугарске.

Он је додуше повукао ту изјаву, али је она је, како су приметили поједини аналитичари, подсетила на време када су се за територију Македоније, која је била под отоманском влашћу, отимале новостворене балканске државе, због чега су највише и вођени Први и Други балкански рат (1912-1913), а управо зато Балкан више од једног века носи белег "европског бурета барута".

Парадокс је утолико већи што се све то дешсава у земљи која је на почетку ратова у бившој Југославији 1991. доживљавана као "оаза мира" и пример бесконфликтног стицања независности, затим успешног превазилажења етничких сукоба из 2001.

Такође, Македонија је кандидат за чланство ЕУ постала 2005, готово у исто време када и Хрватска.

(Танјуг)