ON JE NAJVEĆA PRETNJA SVETU U 2024! Njegova pobeda na izborima SVE IZGLEDNIJA, a magazin "Ekonomist" u svojim predviđanjima za narednu godinu od njega NAJVIŠE STREPI
Magazin "Ekonomist" i ove godine, po 38. put, objavljuje svoja predviđanja za predstojeću godinu, ali analizu uglednog nedeljnika još nikada nije zasenila jedna jedina osoba kao što je to ovaj put slučaj s Donaldom Trampom.
Ljudi su polako počeli da shvataju da je Trampova pobeda na izborima sledeće godine sve izglednija.
Tramp dominira republikanskim predizborima. Neke ga ankete stavljaju i ispred Bajdena u ključnim državama u kojima je moguć preokret. U jednoj od njih, 59 odsto glasača radije bi poverilo ekonomiju Trampu, a tek 37 odsto Bajdenu.
Veoma je opasan trenutak da čovek poput Donalda Trampa ponovo zakuca na vrata Bele kuće. Demokratija u SAD je u nevolji. Trampova tvrdnja da je on zapravo pobedio na izborima 2020. je više od laži. To je cinična opklada kojom je pokušao da pokaže da može da zastraši i manipuliše svojim sunarodnicima - i uspeo je.
Amerika se takođe suočava sa rastućim neprijateljstvima na spoljnopolitičkom frontu: tu je ruska invazija na Ukrajinu, Iran i njegove lojalne militantne grupe na Bliskom istoku, i Kina i njen odnos sa Tajvanom. Te tri zemlje - Rusija, Iran i Kina - labavo koordiniraju svoje napore i dele sličnu viziju novog međunarodnog poretka u kojem je sila uvek u pravu, a autokrate bezbedne.
Trampova pobeda sledeće godine takođe bi imala duboke implikacije u inostranstvu. Kina i njeni saveznici bi se radovali jer bi imali dokaz da američka demokratija ne funkcioniše. Ako je Tramp prekršio pravila izbornog procesa i građanska prava u Sjedinjenim Državama, njegove diplomate u inostranstvu ne bi mogle da tvrde drugačije.
To bi potvrdilo sumnju Globalnog juga da su američki pozivi da se uradi ono što je ispravno u stvari obična licemerje. Amerika bi postala samo još jedna velika sila.
Trampovi protekcionistički instinkti takođe bi bili nesputani. U njegovom prvom mandatu, privreda je donekle napredovala uprkos carinama na kinesku robu. Njegovi planovi za drugi mandat bili bi još štetniji. On i njegovi saradnici razmatraju univerzalnu carinu od 10 procenata na uvoz, što je više od tri puta više od današnjeg nivoa. Čak i ako Senat uspe da ga obuzda, protekcionizam opravdan ekspanzivnim pogledom na nacionalnu bezbednost podigao bi cene za Amerikance.
U svom prvom mandatu, Tramp je takođe pokrenuo ekonomiju smanjenjem poreza i plaćanjem dodataka za kovid, ali sada Amerika ima budžetski deficit ratnih razmera, a troškovi servisiranja duga su još veći. Smanjenje poreza bi podstaklo inflaciju, a ne rast.
Na međunarodnom planu, Trampov prvi mandat bio je bolji od očekivanog. Njegova administracija je snabdevala Ukrajinu oružjem, pokušavala je da posreduje u mirovnom sporazumu između Izraela, UAE i Bahreina i uplašila evropske zemlje da povećaju svoje izdatke za odbranu.
Američka politika prema Kini je postala strožija. Ako se zažmuri pred nekim stvarima, još jedan transakcijski predsednički mandat mogao bi doneti neke koristi. Trampova ravnodušnost prema ljudskim pravima mogla bi da učini saudijsku vladu spremnijom na saradnju nakon završetka rata u Gazi i ojačati odnose sa vladom Narendre Modija u Indiji.
"Izbori koji su jako važni"
Tramp dominira republikanskim predizborima. Neke ga ankete stavljaju i ispred Bajdena u ključnim državama u kojima je moguć preokret. U jednoj od njih, 59 odsto glasača radije bi poverilo ekonomiju Trampu, a tek 37 odsto Bajdenu. Mnogobrojne tužbe i sudski procesi, barem na predizborima, samo su ojačali Trampovu poziciju. Demokrate su se decenijama oslanjali na podršku afroamerikanaca i hispanoamerikanaca, ali sada značajan broj njih napušta stranku. Bilo kakav posrtaj nekog od kandidata u sledećih 12 meseci, mogao bi odrediti ishod trke koju čitav svet promatra sa strahom.
Tramp smatra da je loše da Amerika rasipa krv i bogatstvo u Evropi. Tako je zapretio da će okončati rat u Ukrajini i uništiti NATO u jednom danu, možda napuštanjem obaveze da se napad na jednu zemlju tretira kao napad na sve. Na Bliskom istoku, Tramp će verovatno bezrezervno podržati Izrael, ma koliko to dolivalo ulja na vatru sukoba u regionu. U Aziji bi možda bio spreman da sklopi dogovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom da napusti Tajvan jer ne vidi zašto bi Amerika ušla u rat sa nuklearnom supersilom zbog malog ostrva.
