ОН ЈЕ НАЈВЕЋА ПРЕТЊА СВЕТУ У 2024! Његова победа на изборима СВЕ ИЗГЛЕДНИЈА, а магазин "Економист" у својим предвиђањима за наредну годину од њега НАЈВИШЕ СТРЕПИ
Магазин "Економист" и ове године, по 38. пут, објављује своја предвиђања за предстојећу годину, али анализу угледног недељника још никада није засенила једна једина особа као што је то овај пут случај с Доналдом Трампом.
Људи су полако почели да схватају да је Трампова победа на изборима следеће године све изгледнија.
Трамп доминира републиканским предизборима. Неке га анкете стављају и испред Бајдена у кључним државама у којима је могућ преокрет. У једној од њих, 59 одсто гласача радије би поверило економију Трампу, а тек 37 одсто Бајдену.
Веома је опасан тренутак да човек попут Доналда Трампа поново закуца на врата Беле куће. Демократија у САД је у невољи. Трампова тврдња да је он заправо победио на изборима 2020. је више од лажи. То је цинична опклада којом је покушао да покаже да може да застраши и манипулише својим сународницима - и успео је.
Америка се такође суочава са растућим непријатељствима на спољнополитичком фронту: ту је руска инвазија на Украјину, Иран и његове лојалне милитантне групе на Блиском истоку, и Кина и њен однос са Тајваном. Те три земље - Русија, Иран и Кина - лабаво координирају своје напоре и деле сличну визију новог међународног поретка у којем је сила увек у праву, а аутократе безбедне.
Трампова победа следеће године такође би имала дубоке импликације у иностранству. Кина и њени савезници би се радовали јер би имали доказ да америчка демократија не функционише. Ако је Трамп прекршио правила изборног процеса и грађанска права у Сједињеним Државама, његове дипломате у иностранству не би могле да тврде другачије.
То би потврдило сумњу Глобалног југа да су амерички позиви да се уради оно што је исправно у ствари обична лицемерје. Америка би постала само још једна велика сила.
Трампови протекционистички инстинкти такође би били неспутани. У његовом првом мандату, привреда је донекле напредовала упркос царинама на кинеску робу. Његови планови за други мандат били би још штетнији. Он и његови сарадници разматрају универзалну царину од 10 процената на увоз, што је више од три пута више од данашњег нивоа. Чак и ако Сенат успе да га обузда, протекционизам оправдан експанзивним погледом на националну безбедност подигао би цене за Американце.
У свом првом мандату, Трамп је такође покренуо економију смањењем пореза и плаћањем додатака за ковид, али сада Америка има буџетски дефицит ратних размера, а трошкови сервисирања дуга су још већи. Смањење пореза би подстакло инфлацију, а не раст.
На међународном плану, Трампов први мандат био је бољи од очекиваног. Његова администрација је снабдевала Украјину оружјем, покушавала је да посредује у мировном споразуму између Израела, УАЕ и Бахреина и уплашила европске земље да повећају своје издатке за одбрану.
Америчка политика према Кини је постала строжија. Ако се зажмури пред неким стварима, још један трансакцијски председнички мандат могао би донети неке користи. Трампова равнодушност према људским правима могла би да учини саудијску владу спремнијом на сарадњу након завршетка рата у Гази и ојачати односе са владом Нарендре Модија у Индији.
"Избори који су јако важни"
Трамп доминира републиканским предизборима. Неке га анкете стављају и испред Бајдена у кључним државама у којима је могућ преокрет. У једној од њих, 59 одсто гласача радије би поверило економију Трампу, а тек 37 одсто Бајдену. Многобројне тужбе и судски процеси, барем на предизборима, само су ојачали Трампову позицију. Демократе су се деценијама ослањали на подршку афроамериканаца и хиспаноамериканаца, али сада значајан број њих напушта странку. Било какав посртај неког од кандидата у следећих 12 месеци, могао би одредити исход трке коју читав свет проматра са страхом.
Трамп сматра да је лоше да Америка расипа крв и богатство у Европи. Тако је запретио да ће окончати рат у Украјини и уништити НАТО у једном дану, можда напуштањем обавезе да се напад на једну земљу третира као напад на све. На Блиском истоку, Трамп ће вероватно безрезервно подржати Израел, ма колико то доливало уља на ватру сукоба у региону. У Азији би можда био спреман да склопи договор са кинеским председником Си Ђинпингом да напусти Тајван јер не види зашто би Америка ушла у рат са нуклеарном суперсилом због малог острва.
