Izetbegović: Granica između BiH i SR je utvrđena i neupitna
SARAJEVO: Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da je državna granica između Srbije i BiH već utvrđena i neupitna, a reč je, po njemu, o administrativnoj liniji razgraničenja između BiH i SR Jugoslavije, koju je Badinterova komisija 1991. godine označila kao međunarodnu.
To što BiH i Republika Srbija nisu potpisale Ugovor o državnoj granici ne znači da državna granica između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije ne postoji", rekao je Izetbegović za Dojče vele na pitanje kakav će biti stav BiH po pitanju utvrđivanja granice sa Srbijom.
Državna granica između BiH i Republike Srbije postoji, utvrđena je i neupitna. To je ona granica kakva je bila na dan uzajamnog međusobnog priznanja Bosne i Hercegovine i Savezne Republike Jugoslavije, u skladu s članom 10 opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i prema mišljenju broj 3 Arbitražne komisije u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji od 20. novembra 1991. godine, kaže lider Bošnjaka u BiH.
Prema mišljenju Badinterove komisije, koje ima snagu međunarodne presude i koje je deo međunarodnog javnog prava, tu, administrativnu liniju razgraničenja treba smatrati međunarodnom granicom, smatra Izetbegović.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je samo da se sa BiH potpiše Ugovor o državnoj granici, “kojim se ta postojeća, međunarodno priznata granična linija između dveju država precizno demarkira na pratećim kartama koje bi bile sastavni deo tog ugovora”.
Razlog nespremnosti Srbije da potpiše taj ugovor je, prema njegovim rečima, sporno pitanje korišćenja energetskih i saobraćajnih objekata koje postojeća državna granična linija preseca i radi kojih Srbija traži izmene te granične linije.
Postoje suprotstavljene tvrdnje o načinu i izvorima kojima je finansirana gradnja hidroelektrana Zvornik i Bajina Bašta, rekao je i dodao da su to stvari o kojima ne odlučuju predsednici na večerama i tet-a-tet sastancima.
O tome, kaže, na bazi relevantnih činjenica i dokumenata, treba da odluče stručne međudržavne komisije.
Prema mom mišljenju, Bosna i Hercegovina i Srbija treba da, na principima pravičnosti, dogovorom reše sporna pitanja u pogledu učešća u pravima i obavezama vezano za sve nekretnine i nepokretne energetske, infrastrukturne i druge objekte koji se nalaze uporedo u obe države, naveo je i dodao da tu prvenstveno misli na pravično učešće BiH u koristima HE Zvornik i HE Bajina Bašta i na prava lokalnih zajednica u BiH duž reke Drine na naknadu štete za potopljeno zemljište koje je rezultat rada HE Zvornik i HE Bajina Bašta, a sve to na osnovu i u skladu s raspoloživom dokumentacijom i ranijim dogovorima, propisima i pravnim režimima iz bivše SFRJ.
