Изетбеговић: Граница између БиХ и СР је утврђена и неупитна
САРАЈЕВО: Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да је државна граница између Србије и БиХ већ утврђена и неупитна, а реч је, по њему, о административној линији разграничења између БиХ и СР Југославије, коју је Бадинтерова комисија 1991. године означила као међународну.
То што БиХ и Република Србија нису потписале Уговор о државној граници не значи да државна граница између Босне и Херцеговине и Републике Србије не постоји", рекао је Изетбеговић за Дојче веле на питање какав ће бити став БиХ по питању утврђивања границе са Србијом.
Државна граница између БиХ и Републике Србије постоји, утврђена је и неупитна. То је она граница каква је била на дан узајамног међусобног признања Босне и Херцеговине и Савезне Републике Југославије, у складу с чланом 10 општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и према мишљењу број 3 Арбитражне комисије у оквиру Мировне конференције о Југославији од 20. новембра 1991. године, каже лидер Бошњака у БиХ.
Према мишљењу Бадинтерове комисије, које има снагу међународне пресуде и које је део међународног јавног права, ту, административну линију разграничења треба сматрати међународном границом, сматра Изетбеговић.
Према његовом мишљењу, потребно је само да се са БиХ потпише Уговор о државној граници, “којим се та постојећа, међународно призната гранична линија између двеју држава прецизно демаркира на пратећим картама које би биле саставни део тог уговора”.
Разлог неспремности Србије да потпише тај уговор је, према његовим речима, спорно питање коришћења енергетских и саобраћајних објеката које постојећа државна гранична линија пресеца и ради којих Србија тражи измене те граничне линије.
Постоје супротстављене тврдње о начину и изворима којима је финансирана градња хидроелектрана Зворник и Бајина Башта, рекао је и додао да су то ствари о којима не одлучују председници на вечерама и тет-а-тет састанцима.
О томе, каже, на бази релевантних чињеница и докумената, треба да одлуче стручне међудржавне комисије.
Према мом мишљењу, Босна и Херцеговина и Србија треба да, на принципима правичности, договором реше спорна питања у погледу учешћа у правима и обавезама везано за све некретнине и непокретне енергетске, инфраструктурне и друге објекте који се налазе упоредо у обе државе, навео је и додао да ту првенствено мисли на правично учешће БиХ у користима ХЕ Зворник и ХЕ Бајина Башта и на права локалних заједница у БиХ дуж реке Дрине на накнаду штете за потопљено земљиште које је резултат рада ХЕ Зворник и ХЕ Бајина Башта, а све то на основу и у складу с расположивом документацијом и ранијим договорима, прописима и правним режимима из бивше СФРЈ.
