Iz časa u čas: Tri žrtve napada u Harkovu; Konašenkov: Uništeno 1.367 tenkova i 180 letelica

Ukrajinski državni sektor za vanredne situacije saopštio je da su tri osobe nastradale u požaru, a da ih je pet povređeno, na pijaci u Harkovu, nakon ruskog granatiranja, preneo je Rojters.



Požar je kasnije ugašen.



U međuvremenu je guverner Zaporožja Oleksandr Staruh saopštio da su ruske snage, u žestokom artiljerijskom napadu, gađale konvoj civila koji se kretao duž autoputa od Marijupolja ka Zaporožju.



Britanska agencija navodi da ove tvrdnje nije mogla da proveri iz drugih izvora.

Konašenkov: Uništeno 1.367 tenkova i 180 letelica

MOSKVA: „Od početka vojne operacije u Ukrajini Oružane snage Rusije uništile su 180 aviona i helikoptera, 1.367 tenkova i drugih oklopnih vozila”, naveo je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.



Prema njegovim navodima, uništena su i 132 višecevna raketna sistema, 502 poljska artiljerijska i minobacačka topa, kao i 1.156 jedinica specijalnih vojnih vozila.



Kako je naveo, avijacija i PVO Rusije tokom dana oborili su jedan ukrajinski helikopter Mi-24 i šest dronova u regionu naselja Sarani, prenosi Sputnjik.



Takođe, prema njegovim rečima, operativno-taktička, vojna i bespilotna avijacija pogodila je tokom proteklog dana 34 vojna objekta Ukrajine.

Rusija uklonila sve zalihe hemijskog oružja



„Rusija je, za razliku od SAD, u potpunosti ispunila svoje međunarodne obaveze tako što je u celosti uklonila svoje zalihe hemijskog oružja”, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.



„Želim zvanično da saopštim: ruske vojne jedinice uključene u specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini nemaju i ne mogu da imaju hemijska ubojita sredstva. Ruska Federacija je, za razliku od SAD, odavno ispunila svoje međunarodne obaveze tako što se u potpunosti rešila svojih zaliha hemijskog oružja“, rekao je Konašenkov, prenosi TAS S.



Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je u utorak zabrinutost da Rusija možda pokušava da stvori izgovor za upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini, preneo je AP.



Stoltenberg je novinarima u Briselu rekao da "apsurdne tvrdnje" Rusije o biološkim laboratorijama NATO i hemijskom oružju u Ukrajini predstavljaju "apsolutnu laž".



"Ovo je samo još jedna laž. I zabrinuti smo da bi Moskva mogla da organizuje insceniranu operaciju, moguće sa upotrebom hemijskog oružja", rekao je Stoltenberg.



On je naveo i da bi svaka ruska upotreba hemijskog oružja predstavljala kršenje međunarodnog prava, naveo je AP.

Kličko: Granate izazvale požar i oštetile gasovod



LAVOV: „Granatiranje ruskih snaga izazvalo je danas požar, oštetilo privatne kuće i gasovod u kijevskom okrugu Podil”, izjavio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.



"Vatra je obuzdana, a radnici hitne pomoći i spasilačkih službi na licu mesta nisu identifikovali povređene", rekao je Kličko u onlajn poruci, prenosi Rojters.

Bajden: Nova pomoć za Ukrajinu, 800 miliona dolara



VAŠINGTON: Američki predsednik Džozef Bajden najavio je danas dodatnu bezbednosnu i humanitarnu pomoć Ukrajini u iznosu od 800 miliona dolara, a u novi paket su uključeni dronovi i PVO sistemi.



"Ova pomoć uključuje i 800 protivvazdušnih sistema kako bi se obezbedilo da ukrajinska vojska može da nastavi da zaustavlja ruske avione i helikoptere koji su napali njihov narod“, saopštio je Bajden, prenosi Rojters.



Američki predsednik je tokom svog govora o situaciji u Ukrajini, optužio ruskog predsednika Vladimira Putina za "užasno razaranje u Ukrajini", bombardovanje zgrada, porodilišta i bolnica.



Najavljena sredstva su deo vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, u ukupnom iznosu od 13,6 milijardi dolara na osnovu zakona o budžetu koji je Bajden danas potpisao, navodi Rojters.

Zelenski: Ukrajina je odnela potpunu pobedu pred MSP



KIJEV: Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je danas naredbu Međunarodnog suda pravde (MSP) da Rusija obustavi svoje vojne akcije u Ukrajini.



„Ukrajina je odnela potpunu pobedu u svom predmetu protiv Rusije na Međunarodnom sudu pravde. MSP je naložio da se odmah zaustavi invazija. Naredba je obavezujuća prema međunarodnom pravu. Rusija mora odmah da se povinuje. Ignorisanje naredbe će još više izolovati Rusiju“, poručio je Zelenski u objavi na Tviteru, prenosi Rojters.



Ukrajina je podnela tužbu ubrzo nakon što je ruska invazija počela 24. februara, sa obrazloženjem da je opravdanje Rusije, da je delovala da spreči genocid u istočnoj Ukrajini, neosnovano.



Međunarodni sud pravde (MSP) naložio je danas Ruskoj Federaciji da obustavi vojne operacije u Ukrajini.



Iako su odluke suda obavezujuće, on nema direktna sredstva za njihovo sprovođenje i u retkim slučajevima, zemlje su ih ignorisale, u prošlosti, navodi Rojters.

Ruske vlasti blokirale sajt Bi-Bi-Sija



MOSKVA: Ruske vlasti danas su blokirale sajt britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si, saopštila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.



Ona je u postu na društvenoj mreži Telegram dodala da je "to tek početak akcija koje su odgovor na informacioni rat koji je pokrenuo Zapad", prenosi Rojters.

Stoltenberg: NATO neće rizikovati otvoreni rat sa Rusijom



BRISEL: Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, ponovio je danas da će Alijansa nastaviti da isporučuje vojnu opremu Ukrajini, ali da neće slati svoje trupe u Ukrajinu, uključujući i mirovnu misiju, i time rizikovati širenje rata i otvoreni sukob sa Rusijom.



”Mi podržavamo mirovne napore u Ukrajini, pozivamo predsednika Putina da povuče svoje snage, ali nemamo planove da rasporedimo NATO trupe u terenu u Ukrajini”, poručio je Stoltenebrg.



Posle današnjeg vanrednog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO, Jens Stoltenberg, je ponovio poziv Alijanse Rusiji da zaustavi napad i povuče vojsku sa teritorije Ukrajine i naglasio zalaganje saveznika za mirno rešenje i podršku pregovorima koji se vode između Ukrajine i Rusije.



”Istovremeno mi podržavamo Ukrajinu, jer ono što mogu da postignu za pregovarčkim stolom je blisko povezano sa situacijom na ratištu”, ocenio je Stoltenberg.



On dodaje da ne bi trebalo spekulisati ishodom pregovora Moskve i Kijeva, ali i ocenjuje da značajan otpor koji Ukrajina pruža, podržana partnerima sa Zapada, daje joj mogućnost pomaka u pregovorima sa Rusijom.



Ministri odbrana zemalja članica NATO potvrdili su svoju odlučnost da nastave sa "značajnim isporukama kritično važne vojne opreme" Ukrajini, kao i sa finansijskom i humanitarnom podrškom.



Istovremeno, ministri su doneli odluku da nastave jačanje NATO snaga posebno u istočnom delu Alijanse.



"Suočeni sa novom realnosću u bezbednosti moramo da za duži period resetujemo zajedničku odbranu i odvraćanje. Danas smo zadužili naše vojne zapovednike da razviju opcije širom svih oblasti od zemlje, preko neba i mora do svemira i interneta”, kaže Stoltenberg.



On navodi da NATO u ovom trenutku ima ”stotihe hiljada vojnika u povišenom stanju priravnosti”, da u Evropi ima 100 hiljada SAD trupa, a da je oko 40 hiljada vojnika pod direktnom NATO komandom uglavnoim u istočnom delu Alijanse.



”Moskva ne treba da sumnja u to da nećemo toleristi bilo kakav napad na suverenitet i teritorijalni integritet saveznika”, kaže Stoltenberg.



Navodeći planove o daljem zančajnom povećanju broja vojnika na istoku Saveza, kao i jačanje vazdušnih snaga, uključujući protivvazdušne i raketne sisteme odbrane, više ratnih brodova, podmornica i nosača aviona sa stalnim prisustvom, kao i češće i obimnije vojne vežbe, generalni sekretar NATO poziva članice Alijanse na veća izdvajanja za odbranu.



"Sve ovo zahteva značanije investicije od minumum dva procenta BDP saveznika na odbranu”, poručio je Stoltenberg.



Jens Stoltemberg je najavio i vanredni samit NATO lidera koji će se 24. marta održati u Briselu, a na kome će biti reči kako o daljoj pomoći Ukrajini tako i o jačanju odbrambenih sposobnosti Alijanse u budućosti.

Razgovarali patrijarh Kiril i papa Franja o sukobu u Ukrajini



MOSKVA: Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril razgovarao je telefonom sa papa Franjom o ukrajinskom sukobu, saopšteno je danas iz patrijaršije.



"Posebna pažnja je posvećena humanitarnim aspektima tekuće krize i akcijama koje bi Ruska pravoslavna i Rimokatolička crkva mogle da preduzmu da prevaziđu njene posledice", navodi se u saopštenju, prenosi agencija Rojters.