SLIKARKA LAURA SAGMAJSTER RADI U KANJIŽI A IZLAŽE NADALEKO Poziv na putovanje kroz vreme, prirodu, emocije

Umetnica je  rođena 1969. godine u Subotici, krenula je na put umetničkog istraživanja još tokom studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, diplomirala je slikarstvo 1999. godine, a umetnički uspon nastavila je na doktoratu u Pečuju u Mađarskoj.

Prvu samostalnu izložbu imala je 1992. godine i od tada izlaže  širom sveta. Njen rad je specifičan po tome  što na jedinstven način upotrebljava boje i teksture. Slike ove umetnice našle su se u mnogim privatnim i javnim zbirkama, što je dokaz univerzalnosti njenog umetničkog izraza. Koristi boju ne samo kao vizuelni element, već i kao fizički materijal, stvarajući dela koja deluju gotovo opipljivo. Njen rad nas uvlači u svet arhaičnih snaga i emotivnih impulsa, dok istovremeno zrači modernim senzibilitetom i energijom.

- Sve zavisi od mog doživljaja. Jako brzo radim i to mi je metod, jer tokom godina sam shvatila da kad radim „nesvesno” dajem najbolji rezultat, a to su slike koje su deo mog trenutnog vizuelnog doživljaja. Smatram da sam u radu bliža američkom pravcu apstrakcije, ali nisam toliko apstraktna. Uvek imam neki motiv koji me inspiriše. Ne spadam u umetnike koji rade svaki dan, ili da radi, jedan motiv celog života. Mora nešto da me inspiriše - priča poznata slikarka sa kojom smo se našli u njenoj rodnoj Subotici baš na njen 55. rođendan.

Njena umetnost odražava suštinu vojvođanskog pejzaža, svakodnevnog života i unutrašnjeg sveta žene koja kroz svoj kist izražava slojevitost ljudske egzistencije. Ljudski i životinjski oblici, bilje, pa čak i praistorijska bića, često se pojavljuju kao senke na njenim platnima, povezujući materijalno i metafizičko, telo i dušu. Laura kroz svoja dela poziva posmatrače na putovanje – kroz vreme, prirodu, emocije.

U njenim slikama, bogate crvene nijanse postaju zaštitni znak, donoseći vizuelni potpis koji je nemoguće zaboraviti. Svaka nova serija njenih radova donosi osvežavajuću promenu u temi i formi, svedočeći o njenoj umetničkoj evoluciji i nepokolebljivoj strasti prema slikanju.

- Izlagala sam u Srbiji, Mađarskoj i širom Evrope. Sećam se da sam 2005. godine izlagala u Antverpenu u Belgiji. To je bila mala galerija koju je otvorila jedna Subotičanka. Svečano otvaranje galerije bilo je sa mojom izložbom i bio je dobar odjek u javnosti, bili smo prvi na top-listi najboljih galerija i izložbi.  To mi je dalo polet, kao dokaz da je moja umetnost vredna i da se nekome sviđa - priča slikarka iz Kanjiže, koja kaže da ako joj nešto nedostaje u napretku to je period 90-tih godina prošlog veka, kada je bila mlađa i želela da putuje , a nije mogla.

- Ne pratim trendove u slikarstvu, volim da sam originalna. Primetila sam da se umetnost nekako ponavlja. Teško je napraviti nešto novo kao nekada. Ja se nadam da veštačka inteligencija neće pobediti nas kreativce - rekla je naša sagovornica. 

Ona podseća da je Kanjiža uvek bila centar kulture sa piscima i umetnicima koji su ostavili veliki trag. Takođe, ističe Novi Kneževac, gde je otvorena nova galerija „Zona” koja je neprofitna, a otvorio ju je Robert Sabo Benke koji se nakon 20 godina vratio iz Budimpešte u Srbiju. I sam je vizuelni umetnik i galerija je već „postavila svetske strandarde”, potvrđuje naša sagovorinica uz osmeh i dodaje da nije lako voditi galeriju u malom mestu poput Novog Kneževca.

S. Iršević