Из часа у час: Три жртве напада у Харкову; Конашенков: Уништено 1.367 тенкова и 180 летелица
ЛАВОВ: Три особе су погинуле у руском нападу на пијаци у Харкову, на истоку Украјине, а најмање пет људи, укључујући једно дете, рањено је када су руске снаге гађале цивиле који су бежали из Маријупоља, тврде украјинске власти.
Украјински државни сектор за ванредне ситуације саопштио је да су три особе настрадале у пожару, а да их је пет повређено, на пијаци у Харкову, након руског гранатирања, пренео је Ројтерс.
Пожар је касније угашен.
У међувремену је гувернер Запорожја Олександр Старух саопштио да су руске снаге, у жестоком артиљеријском нападу, гађале конвој цивила који се кретао дуж аутопута од Маријупоља ка Запорожју.
Британска агенција наводи да ове тврдње није могла да провери из других извора.
Конашенков: Уништено 1.367 тенкова и 180 летелица
МОСКВА: „Од почетка војне операције у Украјини Оружане снаге Русије уништиле су 180 авиона и хеликоптера, 1.367 тенкова и других оклопних возила”, навео је портпарол руског министарства одбране Игор Конашенков.
Према његовим наводима, уништена су и 132 вишецевна ракетна система, 502 пољска артиљеријска и минобацачка топа, као и 1.156 јединица специјалних војних возила.
Како је навео, авијација и ПВО Русије током дана оборили су један украјински хеликоптер Ми-24 и шест дронова у региону насеља Сарани, преноси Спутњик.
Такође, према његовим речима, оперативно-тактичка, војна и беспилотна авијација погодила је током протеклог дана 34 војна објекта Украјине.
Русија уклонила све залихе хемијског оружја
„Русија је, за разлику од САД, у потпуности испунила своје међународне обавезе тако што је у целости уклонила своје залихе хемијског оружја”, изјавио је данас портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков.
„Желим званично да саопштим: руске војне јединице укључене у специјалну војну операцију у Украјини немају и не могу да имају хемијска убојита средства. Руска Федерација је, за разлику од САД, одавно испунила своје међународне обавезе тако што се у потпуности решила својих залиха хемијског оружја“, рекао је Конашенков, преноси ТАС С.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изразио је у уторак забринутост да Русија можда покушава да створи изговор за употребу хемијског оружја у Украјини, пренео је АП.
Столтенберг је новинарима у Бриселу рекао да "апсурдне тврдње" Русије о биолошким лабораторијама НАТО и хемијском оружју у Украјини представљају "апсолутну лаж".
"Ово је само још једна лаж. И забринути смо да би Москва могла да организује инсценирану операцију, могуће са употребом хемијског оружја", рекао је Столтенберг.
Он је навео и да би свака руска употреба хемијског оружја представљала кршење међународног права, навео је АП.
Кличко: Гранате изазвале пожар и оштетиле гасовод
ЛАВОВ: „Гранатирање руских снага изазвало је данас пожар, оштетило приватне куће и гасовод у кијевском округу Подил”, изјавио је градоначелник Кијева Виталиј Кличко.
"Ватра је обуздана, а радници хитне помоћи и спасилачких служби на лицу места нису идентификовали повређене", рекао је Кличко у онлајн поруци, преноси Ројтерс.
Бајден: Нова помоћ за Украјину, 800 милиона долара
ВАШИНГТОН: Амерички председник Џозеф Бајден најавио је данас додатну безбедносну и хуманитарну помоћ Украјини у износу од 800 милиона долара, а у нови пакет су укључени дронови и ПВО системи.
"Ова помоћ укључује и 800 противваздушних система како би се обезбедило да украјинска војска може да настави да зауставља руске авионе и хеликоптере који су напали њихов народ“, саопштио је Бајден, преноси Ројтерс.
Амерички председник је током свог говора о ситуацији у Украјини, оптужио руског председника Владимира Путина за "ужасно разарање у Украјини", бомбардовање зграда, породилишта и болница.
Најављена средства су део војне и хуманитарне помоћи Украјини, у укупном износу од 13,6 милијарди долара на основу закона о буџету који је Бајден данас потписао, наводи Ројтерс.
Зеленски: Украјина је однела потпуну победу пред МСП
КИЈЕВ: Украјински председник Володимир Зеленски поздравио је данас наредбу Међународног суда правде (МСП) да Русија обустави своје војне акције у Украјини.
„Украјина је однела потпуну победу у свом предмету против Русије на Међународном суду правде. МСП је наложио да се одмах заустави инвазија. Наредба је обавезујућа према међународном праву. Русија мора одмах да се повинује. Игнорисање наредбе ће још више изоловати Русију“, поручио је Зеленски у објави на Твитеру, преноси Ројтерс.
Украјина је поднела тужбу убрзо након што је руска инвазија почела 24. фебруара, са образложењем да је оправдање Русије, да је деловала да спречи геноцид у источној Украјини, неосновано.
Међународни суд правде (МСП) наложио је данас Руској Федерацији да обустави војне операције у Украјини.
Иако су одлуке суда обавезујуће, он нема директна средства за њихово спровођење и у ретким случајевима, земље су их игнорисале, у прошлости, наводи Ројтерс.
Руске власти блокирале сајт Би-Би-Сија
МОСКВА: Руске власти данас су блокирале сајт британског јавног сервиса Би-Би-Си, саопштила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.
Она је у посту на друштвеној мрежи Телеграм додала да је "то тек почетак акција које су одговор на информациони рат који је покренуо Запад", преноси Ројтерс.
Столтенберг: НАТО неће ризиковати отворени рат са Русијом
БРИСЕЛ: Генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, поновио је данас да ће Алијанса наставити да испоручује војну опрему Украјини, али да неће слати своје трупе у Украјину, укључујући и мировну мисију, и тиме ризиковати ширење рата и отворени сукоб са Русијом.
”Ми подржавамо мировне напоре у Украјини, позивамо председника Путина да повуче своје снаге, али немамо планове да распоредимо НАТО трупе у терену у Украјини”, поручио је Столтенебрг.
После данашњег ванредног састанка министара одбране земаља чланица НАТО, Јенс Столтенберг, је поновио позив Алијансе Русији да заустави напад и повуче војску са територије Украјине и нагласио залагање савезника за мирно решење и подршку преговорима који се воде између Украјине и Русије.
”Истовремено ми подржавамо Украјину, јер оно што могу да постигну за преговарчким столом је блиско повезано са ситуацијом на ратишту”, оценио је Столтенберг.
Он додаје да не би требало спекулисати исходом преговора Москве и Кијева, али и оцењује да значајан отпор који Украјина пружа, подржана партнерима са Запада, даје јој могућност помака у преговорима са Русијом.
Министри одбрана земаља чланица НАТО потврдили су своју одлучност да наставе са "значајним испорукама критично важне војне опреме" Украјини, као и са финансијском и хуманитарном подршком.
Истовремено, министри су донели одлуку да наставе јачање НАТО снага посебно у источном делу Алијансе.
"Суочени са новом реалносћу у безбедности морамо да за дужи период ресетујемо заједничку одбрану и одвраћање. Данас смо задужили наше војне заповеднике да развију опције широм свих области од земље, преко неба и мора до свемира и интернета”, каже Столтенберг.
Он наводи да НАТО у овом тренутку има ”стотихе хиљада војника у повишеном стању приравности”, да у Европи има 100 хиљада САД трупа, а да је око 40 хиљада војника под директном НАТО командом углавноим у источном делу Алијансе.
”Москва не треба да сумња у то да нећемо толеристи било какав напад на суверенитет и територијални интегритет савезника”, каже Столтенберг.
Наводећи планове о даљем занчајном повећању броја војника на истоку Савеза, као и јачање ваздушних снага, укључујући противваздушне и ракетне системе одбране, више ратних бродова, подморница и носача авиона са сталним присуством, као и чешће и обимније војне вежбе, генерални секретар НАТО позива чланице Алијансе на већа издвајања за одбрану.
"Све ово захтева значаније инвестиције од минумум два процента БДП савезника на одбрану”, поручио је Столтенберг.
Јенс Столтемберг је најавио и ванредни самит НАТО лидера који ће се 24. марта одржати у Бриселу, а на коме ће бити речи како о даљој помоћи Украјини тако и о јачању одбрамбених способности Алијансе у будућости.
Разговарали патријарх Кирил и папа Фрања о сукобу у Украјини
МОСКВА: Патријарх московски и целе Русије Кирил разговарао је телефоном са папа Фрањом о украјинском сукобу, саопштено је данас из патријаршије.
"Посебна пажња је посвећена хуманитарним аспектима текуће кризе и акцијама које би Руска православна и Римокатоличка црква могле да предузму да превазиђу њене последице", наводи се у саопштењу, преноси агенција Ројтерс.