Ivana živi u Kanadi i otkriva šta joj najviše nedostaje iz Srbije: "DA TO URADIM MISLILI BI DA SAM PALA SA MARSA"
Šetnja gradom ili kafenisanje sa prijateljima za mnoge u Srbiji je nešto što se podrazumeva, ipak, ako je verovati iskustvu jedne Srpkinje u Kanadi, takve uobičajene stvari u gradu gde ona živi nije lako realizovati.
Srpkinja Ivana koja se bavi fitnesom i koja već unazad nekoliko godina zajedno sa suprugom i detetom živi u gradu Misisoga, u Ontariju u Kanadi, priznala je na svom TikTok profilu da, ma koliko god živela lepo na drugom kraju sveta, postoje stvari koje joj pored porodice i prijatelja svakodnevno nedostaju - pa čak i obična šetnja.
Najviše joj nedostaju šetnje
Kako je objasnila iako joj mnogi kažu "šta ti je toliko bolje u Srbiji nego u Kanadi, bolje ti je tamo", pored krupnih stvari koje joj nedostaju, postoje i sitnice koje je u Srbiji smatrala normalom, a koje su u Kanadi donekle nemoguće.
"Prva stvar je to što mi jako nedostaje da se šetam, da idem do grada ili jednostavno da kod nekog odem pešaka i tako da se prošetam. Ovde toga stvarno nema, jer je grad ogroman i potreban je auto. Na primer kad idem kod doktora meni to uzme više od sat vremena do tamo...
Isto tako, ako je veliki grad neki trg uopšte ne postoji, ovde centar može da bude bilo koja lokacija u razdaljini od 10 do 15 km i sve su kao glavne ulice ali ne postoji taj neki trg, centar, kao recimo u Beogradu, Novom Sadu itd. To mi je jako žao", rekla je ona.
Jedno stvar joj posebno teško pada
A onda dodala na šta se posebno ne može navići.
@ivanavfitness #diasporatiktok #serbian #canada ♬ original sound - Ivana ?
"Drugo je taj osećaj zajednice koji postoji u Srbiji. Što se tiče komšija, ovde nije kao u Srbiji. Tamo možeš da pokucaš kod komšije i bukvalno ga pitaš 'ej imaš li brašna?'. Da to ovde nekog pitam gledali bi me kao da sam pala sa Marsa. Posebno jer ovde gde ja živim nema dosta naših ljudi, pretežno su Indijci i onda generalno nemate zajednice, ne možemo da kliknemo nikako. Neke komšije mi se u liftu i ne javljaju, jer nemaju osećaja za to, a meni to dosta fali.
I poslednja stvar je to što ovde nemaš kafića da popiješ kafu. Da uživaš, da odmoriš, šta god. Ne postoji taj koncept kafića i takve usluge. Svi ovde uzimaju kafu za poneti, nema kafića gde možeš da sedneš i pet sati piješ istu kafu. Ne, ovde možeš da uđeš, odeš do kase, platiš kafu pa sedneš na brzaka da popiješ ali opet nije to to", kaže ona, priznajući da joj, iako se samog kafenisanja odvikla, ono ipak fali.