Hapšenje u Orašju: Sarajevo ćuti, Zagreb zabrinut

državne posete premijera Hrvatske Andreja Plenkovića Sarajevu i Mostaru, u Orašju je uhapšeno 10 pripadnika  HVO, što je izazvalo veliku zabrinutost zvaničnog Zagreba, ali i strah stanovnika tog mesta.

I dok bosanski mediji i zvaničnici uglavnom ćute o tom događaju, u Hrvatskoj se on tumači kao posledica Plenkovićeve izjave da BiH treba da menja izborni zakon kako bi hrvatske predstavnike u vlasti na nivou države BiH birali Hrvati.

U akciji SIPA-e u poneđeljak ujutro uhapšeni su Đuro Matuzović (64), Ivo Oršolić (64), Tado Oršolić (56), Marko Dominković (54), Joso Nedić (60), Marko Baotić (68), Marko Blažanović (61), Mato Živković (52), Anto Živković (57) i Stijepo Đurić (51).

Oni se terete za ratni zločin nad srpskim civilima tokom proteklog rata.

U očekivanju odluke Tužilaštva u Sarajevu, o hapšenju generalno nema puno informacija, a za očekivati je da će se saborski zastupnici, barem neki od njih, danas zatražiti pauzu od redovnog zasedanja kako bi govorili o ovom pitanju.

Regionalna N1 TV smatra da se malo toga može učiniti, jer svaki naredni potez je, kako se navodi, na ministru spoljnih poslova Davoru Ivu Štiru, koji je juče poručio da zvanični Zagreb i dalje podržava evropski put BiH, ali i da od očekuje angažman po pitanju rešavanja pitanja hapšenja.

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak je na to odgovorio da BiH želi najbolje odnose sa Hrvatskom, ali i da "odgovorni za ratni zločin moraju da odgovaraju".

Za to vreme u Bosanskoj Posavini, a pre svega u Orašju i okolnim selima, građani su i dalje u šoku zbog hapšenja vojnog vrha 106. brigade HVO-a iz tog mesta na čelu s generalom Đurom Matuzovićem i njegovim zamenikom Ivom Oršolićem. 

Bivša hrvatska ministarka pravosuđa Vesna Škare Ožbolt, nije isključila mogućnost novih napšenja rekavši da je reč o postupcima pokrenutim još između 1992. i 1994, koji su prošli  fazu Haškog tribunala i vratili se u BiH. 

"To nisu optužnice nacionalnog pravosuđa, one su vezane za tzv. rimska pravila puta temeljem Rimskog sporazuma između Izetbegovića, Tuđmana i Miloševića. Pravila puta su bila potrebna jer su se okruženja događala u raznim okolnostima", navela je ona.

Ožbolt je za reginalnu N1 TV ukazala da su se donosile smrtne kazne bez suđenja, pa je haško tužilaštvo je formiralo jedinicu koja je analizirala svu dokumentaciju iz BIH, koja nije mogla podignuti optužnicu i pokrenuti istragu bez Haškog suda.

" Do 2004. godine pokrenuto je 5.000 slučajeva, kad je glavna haška tužiteljka Karla del Ponte obavestila organe u BiH da od 10. mjeseca 2004. spomenuta komisija više neće raditi i da se gasi. Nakon tog je sva dokumentacija vraćena u BiH, a Predsedništvo BiH je moralo nastupati po pravilima rimskog puta", konstatovala je Ožbolt.

Bivša ministarka, međutim, smatra da je sada teško po tom pitanju bilo šta uraditi ili zaustaviti.

Podsetila je da je već ovog leta objavljeno da je nekih 800 ili 900 slučajeva pod istragom i samo je bilo pitanje kada će se to i dogoditi.

Za to vreme bosanska Posavina je u strahu od novih hapšenja, pišu hrvatski mediji.

Kitarović: Pitanje uhapšenih rešavati brzo, hladne glave 

ZAGREB: Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović najavila je mogućnost da za danas sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, ocenivši da je hapšenje 10 pripadnika HVO-a na području Orašja, pitanje koje zabrinjava. 

Pozvala je da se ono, ipak, rešava brzo i hladne glave.

"To je pitanje koje se nije pojavilo ni juče ni prekjuče", rekla je Grabar-Kitarović, prenosi Jutarnji list.

Podsetila je da je to pitanje na dnevnom redu apsolutno prisutno tokom svakog njenog razgovra sa zvaničnicima BiH i Srbije, sa međunarodnim zvaničnicima i hrvatskom zajednicom.

Predsednica je, navodi ovaj zagrebački dnevnik, priznala da je iznenađenja hapšenje pripadnika HVO u Orašju, te da o tome nije imala nikakve informacije.

" Pogotovo zato što je Orašje područje u kojem su se Hrvati i Bošnjaci zajedno borili za golu egzistenciju, za svoj život. Ono je simbol otpora Miloševićevom i Karadžićevom režimu", navela je.

Grabar Kitarović je rekla da i Haški tribunal nikada nije pokazivao interes za bilo kakve navodne zločine u Orašju. 

"Ono što u ovom trenutku moramo učiniti jeste da se trezveno i hladne glave prouče činjenice o tome šta se zapravo dogodilo. Prema mojim informacijama upravo sad, oko podneva, sud u Sarajevu bi se trebao oglasiti o tome", rekla je ona.

Dodala je da je jutros razgovarala sa liderom HDZ i hrvatskim članom Predsedništva BiH Draganom Čovićem, koji joj je, kako je rekla, preneo da će i taj državni organ razgovarati o hapšenju u Orašju.

Rekla je i da je u stalnom kontaktu sa kabinetom premijera Andreja Plenkovića, te kako je otvorena mogućnost da sednica Saveta za nacionalnu bezbednost bude održana već danas.

BiH ima i puno većih problema nego ovo što se dogodilo

" Isto tako zatražila sam izveštaj i izjašnjenje svih relevantnih službi, trebalo bih da ih dobijemo da vidimo da li je neko u Hrvatskoj ko je imao informacije, i ako ih je imao zašto nešto nije preduzeo, i zašto mi kao politički vrh nismo obavešteni.

Ponovila je da treba nastupiti trezveno, hladne glave, "zato što u ovom trenutku ne smemo učiniti ništa što će pre svega uneti razdor među narodima."

"Neke koji su danas u Hrvatskom saboru prozivali i jedne i druge, molim ih neka se sete, kada su bili na dužnosti šta su isto tako radili. Uporno sam tražila promenu u diplomatiji, u pojedinim službama, upravo radi unapređenja njihovog rada. Dakle, nemojmo se međusobno optuživati, idemo da vidimo šta zajedno možemo učiniti", rekla je.

Smatra da bi prvi korak Zagreba trebalo da bude da državni vrh Hrvatske i BiH sednicu i zajedno razmotre problem, da ne dopuste da on postane prepreka našim bilaterlanim odnosima, ali isto tako i prepreka putu BiH u EU, a nadam se i NATO. 

"I da se usredsredimo na ono što je doista bitno u BiH danas. BiH ima i puno većih problema nego ovo što se dogodilo. Ovo što se dogodilo nažalost može samo narušiti odnose, zato je veoma važno delovati brzo", zaključila je predsjednica Grabar-Kitarović.

(Tanjug)