Eksperti: Balkan kao poprište velikih sila

Beogradski mediji uveliko spekulišu da se Srbija našla na meti pritisaka i zahteva i Evropske unije i SAD i Rusije - prvih po pitanju normalizacije odnosa sa Prištinom, što treba "čitati" kao predaju srpske imovine na Kosovu i Metohiji kosovskim vlastima, a Rusija, navodno, dalju saradnju sa Srbijom uslovljava pre svega imunitetom za Ruse u centru za vanredne situacije u Nišu.

Ipak, da nije samo reč o spekulacijama i da nečeg tu ipak ima svedoči i to što bivši hrvatski predsednik vidi opasnost u mogućnosti da susedne države postanu poprište obračuna velikih sila i drugih moćnih država, poput Turske, a Manter, sada predsednik američkog Ist vest instituta, smatra da je pogrešno gledati na Balkan kao na igralište na kojem se Istok i Zapad takmiče.

Bivši američki diplomata je zapravo na taj način odgovorio na pitanje da li smatra da ruski uticaj na Zapadnom Balkanu može da ugrozi evroatlantske integracije u regionu i kako vidi region između EU i NATO na jednoj strani i Rusije na drugoj.

Manter je u nedavnom intervjuu za Tanjug i portal European Njestern Balkans primetio da Zapadna Evropa, SAD i Rusija zapravo imaju mnogo zajedničkih interesa na Balkanu, pre svega to što niko ne želi da vidi da migrantsko pitanje ili ekonomska kriza izmaknu kontroli.

"Rekao bih da Balkan može biti mesto gde bi Rusija i Zapad pronašli zajednički jezik. Za to bi trebalo da postoji više poverenja na obe strane, ali videćemo", rekao je Manter.

On ističe da je verovao diplomatskim partnerima iz Rusije kada su govorili da su evropske integracije dobra stvar i nešto što podržavaju.

Upitan mogu li zemlje Zapadnog Balkana da iskoriste svoju geopolitičku situaciju, budući da su "kapija Evrope prema Bliskom Istoku", i da budu most između Evrope i Bliskog Istoka, Manter kaže da se nada da će test pred kojim se Balkan nalazi - migrantska kriza, radikalni islam, ekonomski izazovi, pokazati da je odlučan da reši probleme, da bude deo rešenja u budućosti i dokaže da je konflikt, reč koja se često vezuje za Balkan, ostao u prošlosti.

Bivši predsednik Hrvatske veoma slično gleda na procese u regionu.

Josipović ukazuje da niko, naravno ni Hrvatska, neće dobro proći ako susedne države postanu poprište velikih sila i drugih moćnih država.

Na pitanje kako je doživeo nedavne pretnje ratom u susednoj BiH, a povodom referenduma u Republici Srpskoj i postoji li stvarni potencijal da se problemi u BiH ponovno počnu da rešavaju oružjem, Josipović je za Slobodnu Dalmaciju rekao da stanje u BiH, ali i u celom regionu, smatra opasnim, a razvoj događaja teško predvidivim.

"Kao što mi više nemamo suvislu politiku prema susedstvu, nema je ni EU, ni SAD. Najveća je opasnost da naše susedstvo postane poprište obračuna velikih sila i drugih moćnih država, poput Turske. Ako se to dogodi, ni Hrvatska neće dobro proći", rekao je Josipović.

Ističe da bi lamentiranje o tome da ovdašnje države nemaju vojnog potencijala za rat okačio mačku o rep.

"Istorija nas uči da su ratovi mogući i bez ultramodernog oružja ili dobro organizovanih vojski. Emotivni i politički faktor je za otvaranje sukoba često važniji od kvalitete raspoloživog oružja. Osim toga, postoje i različiti intenziteti i modaliteti sukoba…

A na pitanje da li se slaže sa procenama sa bi i delu međunarodne zajednice odgovarao ratni sukob u BiH, Josipović kaže da se ne bi usudio da sa procenama ide tako daleko, ali da je siguran u to da postoje snage koje bi svoje planove želele da ostvare i po cenu sukoba različitih vrsta.

(Tanjug)