„Dnevnik” u Jerevanu ili humor i igra kao nosioci društvene promene
Influenseri – ljudi od uticaja. Strana reč? Ne, koliko nova, „nepoznata“. Influenseri su vam sve one zvezde koje slavu šire uglavnom putem interneta i društvenih mreža, blogeri, tokeri, troleri, gejmeri... Da, sve ono što nećete čuti na radiju, televiziji, čitati u novinama, jer je to za ljude 20. veka.
Nemate razloga da budete uvređeni, jer nisu influenseri pali sa neba. Nekad su se zvali heroji, idoli, uzori... Ako se stvarno pitate, oni su na položajima moći na kojima im mnogi zavide. Njihov glas vredi više. Određuje kako će drugi da misle. A često i kako da se nose, šminkaju, koja kola da voze, hranu da jedu...
Nisu oni loši. Mnogi od njih, za razliku od većine drugih, misle svojom glavom. Trude se da ostvare snove – budu svoji, nezavisni od drugih. Podrška im je potrebna da se potvrde, unovče ono što su zamislili. Jer, gde bi bili da nije njihovih folovera (pratilaca). Zamislite Isusa bez 12 apostola... Na krstu?!?
Da je Jermenija dokazala svoj influens, sada bi bila više od Gruzije, Azerbejyana, Turske i Rusije, Izraela, tugeder (zajedno). Ne samo u rvanju, boksu, plivanju, planinarenju. Dokazala bi ga u politici, socijalnoj ekonomiji, pravu... Svim onim disciplinama u kojima influens dolazi tamo gde mu je glava, a ne stražnjica.
U Jermeniji je, ipak, uz pomoć američkog Stejt Dipartmenta, gle čuda, a ne Kremlja, prošle nedelje boravila gomila veoma uticajnih ljudi. Novinara, komičara, pop-zvezda, modnih gurua... Oni su na poziv i enorman suport (podršku) Digital Communication Netnjork, okupljeni da odgovore na „zahtev“ nazvan Humor and Games for Social Good. Pozornica u formi ringa, radionice na temu povećanog učešća humora i razigranosti u rešavanju ozbiljnih društvnih problema, stvorili su atmosferu koncerta, brišući razliku između onih koji su na i ispod scene.
Neki od glasnogovornika, definitivno prevazilazeći granice svih zemaljskih prostora, bili su Majk Gilis iz „Oniona“, čikaškog satiričkog lista koji je još silazak na mesec proglasio za najveći bulšit svih vremena, preciznije - “Holly Shit”; Yolion Rubinstajn, čovek koji je izmislio nešto poznatijeg Alija Yija (Sašu Barona Koena), u smislu da je njegov emisija The Revolution Njill be Televised, iz Londona, prethodila čitavom talasu TV serija i filmova koji su parodirali savremene demokratije, kao i diktature, do bola.
–To je zaista najteže pitanje – osvrnuo se Rubinstajn na pogled koliko je teško u današnje vreme ismejati nešto što samo sebe ismeva, poput vladavine Donalda Trampa ili slučaja „Bregzit“. – Čini se da moramo još više zaroniti u dubine našeg problema, potrebu da ljude u vašoj neposrednoj okolini cenimo kao heroje, ako su zaslužili svojim delima, a ne da se bavimo idiotima i budalama koji nam iskaču u lice sa govornica.
Popularni internet „trol“ iz El-Eja, Medoks (The Best Page in the Universe), objasnio je ljudima okupljenim u Jerevanu, koliko je opasno preći sa početničkog, na nivo košmara, kad je u pitanju pošalica na račun moćnika i politički „nekorektnih“ tema.
– Ubila sam psa – može biti dobra šala, ali ako vas provale kao neiskrenog i nedoslednog, šala sa ozbiljnim posledicama – naveo je Medoks slučaj jedne koleginice iako se i sam pravima životinja, homoseksualaca, desničara, bavi kao svakodnevnim, usputnim slučajevima koji prevazilaze suštinu društvenog bića današnjeg čoveka.
– Papire, molim! – zatražio je Dori Adar iz Izraela, kao oficir na graničnom prelazu. Ovaj programer se na događaju Humor and Games for Social Good pojavio u ulozi iz jedne kompjuterske igrice koja, poput mnogih, čoveka postavlja u ulogu negativca, kako bi uvideli koliko je lako biti loš, a koji su zahtevi pred vama ukoliko uopšte želite da razumete, pa i da se zabavite, čineći društvenu realnost boljom.
Koliko ćemo se igrati, a koliko će nas koštati, priča je stara koliko i Jermenija, od Potopa. Ljudska je priroda da vladaju i da se ismevaju. Okupljenima, bez broda, brodolom (ni)je zagarantovan.
Igor Burić
