„Дневник” у Jеревану или хумор и игра као носиоци друштвене промене

Немате разлога да будете увређени, јер нису инфлуенсери пали са неба. Некад су се звали хероји, идоли, узори... Ако се стварно питате, они су на положајима моћи на којима им многи завиде. Њихов глас вреди више. Одређује како ће други да мисле. А често и како да се носе, шминкају, која кола да возе, храну да једу...

Нису они лоши. Многи од њих, за разлику од већине других, мисле својом главом. Труде се да остваре снове – буду своји, независни од других. Подршка им је потребна да се потврде, уновче оно што су замислили. Јер, где би били да није њихових фоловера (пратилаца). Замислите Исуса без 12 апостола... На крсту?!?

Да је Јерменија доказала свој инфлуенс, сада би била више од Грузије, Azеrbеjyana, Турске и Русије, Израела, тугедер (заједно). Не само у рвању, боксу, пливању, планинарењу. Доказала би га у политици, социјалној економији, праву... Свим оним дисциплинама у којима инфлуенс долази тамо где му је глава, а не стражњица.

У Јерменији је, ипак, уз помоћ америчког Стејт Дипартмента, гле чуда, а не Кремља, прошле недеље боравила гомила веома утицајних људи. Новинара, комичара, поп-звезда, модних гуруа... Они су на позив и енорман супорт (подршку) Дигитал Communication Нетњорк, окупљени да одговоре на „захтев“ назван Хумор анд Гамес фор Социал Good. Позорница у форми ринга, радионице на тему повећаног учешћа хумора и разиграности у решавању озбиљних друштвних проблема, створили су атмосферу концерта, бришући разлику између оних који су на и испод сцене.

Неки од гласноговорника, дефинитивно превазилазећи границе свих земаљских простора, били су Мајк Гилис из „Ониона“, чикашког сатиричког листа који је још силазак на месец прогласио за највећи булшит свих времена, прецизније - “Holly Схит”; Yolion Рубинстајн, човек који је измислио нешто познатијег Алија Yija (Сашу Барона Коена), у смислу да је његов емисија The Револутион Njill бе Телевисед, из Лондона, prеthodila читавом таласу ТВ серија и филмова који су пародирали савремене демократије, као и диктатуре, до бола.

–То је заиста најтеже питање – осврнуо се Рубинстајн на поглед колико је тешко у данашње време исмејати нешто што само себе исмева, попут владавине Доналда Трампа или случаја „Брегзит“. – Чини се да морамо још више заронити у дубине нашег проблема, потребу да људе у вашој непосредној околини ценимо као хероје, ако су заслужили својим делима, а не да се бавимо идиотима и будалама који нам искачу у лице са говорница.

Популарни интернет „трол“ из Ел-Еја, Медокс (The Бест Паге ин the Универсе), објаснио је људима окупљеним у Јеревану, колико је опасно прећи са почетничког, на ниво кошмара, кад је у питању пошалица на рачун моћника и политички „некоректних“ тема.

– Убила сам пса – може бити добра шала, али ако вас провале као неискреног и недоследног, шала са озбиљним последицама – навео је Медокс случај једне колегинице иако се и сам правима животиња, хомосексуалаца, десничара, бави као свакодневним, успутним случајевима који превазилазе суштину друштвеног бића данашњег човека.

– Папире, молим! – затражио је Дори Адар из Израела, као официр на граничном прелазу. Овај програмер се на догађају Хумор анд Гамес фор Социал Good појавио у улози из једне компјутерске игрице која, попут многих, човека поставља у улогу негативца, како би увидели колико је лако бити лош, а који су захтеви пред вама уколико уопште желите да разумете, па и да се забавите, чинећи друштвену реалност бољом.

Колико ћемо се играти, а колико ће нас коштати, прича је стара колико и Јерменија, од Потопа. Људска је природа да владају и да се исмевају. Окупљенима, без брода, бродолом (ни)је загарантован.

        Игор Бурић