Jelena Dokić: Otac me naterao, nisam želela da igram za Srbiju

Dokićeva, koja je u poslednjih nekoliko nedelja u žiži javnosti zbog svoje knjige "Nesalomiva", tokom perioda najveće torture zamenila je australijsku zastavu jugoslovenskom i za naš Fed kup odigrala dva meča, prenosi B92.

"To uopšte nije bila moja odluka. Volim Australiju i veoma sam zahvalna zemlji koja mi je dala sve što mi je potrebno kada sam sa 11 godina došla kao izbeglica. Volela sam da igram za Australiju i osećala sam se potpuno kao Australijanka – on mi je to oduzeo. Imala sam samo 17 godina. Naterana sam da to učinim i objavim javno, čemu sam se potpuno protivila", rekla je Jelena Dokić.

Devojka rođena u Osijeku otkrila je da je jedne noći, nekoliko meseci pošto je svu zaradu prepisala ocu, napustila dom sa samo jednim koferom i torbom sa reketima. Bilo joj je zabranjeno da razgovara sa mlađim bratom nekoliko godina, zbog čega je 2008. razmišljala da naudi sebi.

"Nema mnogo veze sa snagom, već je to za mene bio izlaz – osećala sam da izneverujem mnoge ljude. Ostavila sam brata koji je osam godina mlađi, tada je imao samo 11, zbog čega sam osećala veliku krivicu, a sve je to bila zasluga oca. Nije mi dozvoljavao da pet-šest godina razgovaram sa njim i to mi je bilo izuzetno teško. Osećala sam se krivom, iako sam uradila dobru stvar, pošto me je on konstantno činio bezvrednom. Izgubila sam mnogo samopouzdanja i vere. Čak i kada sam napustila kuću, i dalje je pravio pakao od mog života. Mislila sam da će svima biti bolje da nisam tu, želela sam samo normalan život i mogućnost da na miru igram tenis".

Damir je poznat po nasilničkom ponašanju – jednom je na US openu napravio skandal i razbio telefon jer nije bio zadovoljan porcijom lososa, na Vimbldonu je izazvao skandal noseći zastavu svetog Georgija, a 2009. je u pritvoru proveo 15 meseci zbog pretnje ručnom bombom australijskom basadoru u Srbiji.

"Ljudi su videli kakav je bio moj otac i kako se ponaša – svi znamo za incidente sa Vimbldona, US opena, Australijan opena. Na osnovu toga, pomislili biste da će neki ljudi možda doći da vas pitaju kako ste. Jedna lepa reč bi bila dovoljno, ali nje nije bilo. Razumem i medije – sve što je radio im je bilo zabavno i smešno. Incident na Vimbldonu sa zastavom, a potom i ono u Njujorku. Bio im je ‘naslov’, ali uvek zabavnog karaktera. Nije bilo zabavno jer je 15-godišnja devojčica sa tom osobom išla kući".

Uprkos torture, pokušala je da obnovi odnos sa ocem, ali nije uspela.

"Pokušala sam da se pomirim sa njim nekoliko puta tokom godina, ali to jednostavno nije bilo moguće. Teško je komunicirati sa nekim ko misli da nije uradio ništa loše, niti pokazuje znake kajanja. Učinila sam bukvalno sve što sam mogla za njega i porodicu – kada sam odlazila, ostavila sam mu sav novac i nastavila to da radim u godinama koje su dolazile, ali je u jednom trenutku došlo do situacije da nema više veze sa tenisom. Počela sam da se pitam da ću ikada moći da vodim normalan život, pošto sam zamalo počinila samoubistvo. Živela sam gotovo 30 godina u nekoj vrsti bola, zato mislim da je vreme da nastavim dalje i gledam u budućnost. Imam mnogo razloga da budem srećna i samo je potrebno da iza sebe ostavim ljude koji u svom srcu nemaju najbolji interes za mene. Da li nekada poželim da sam imala normalnog oca, normalnu porodicu i podršku? Apsolutno. Ali ne možete birati roditelje. Zato sam srećna što sam ovde, srećnija od mnogih", zaključila je Dokićeva.

(B92)