Јелена Докић: Отац ме натерао, нисам желела да играм за Србију
Јелена Докић открила је у разговору за BBC да није желела да носи дрес Југославије, већ је на то натерао отац Дамир који је годинама злостављао.
Докићева, која је у последњих неколико недеља у жижи јавности због своје књиге "Несаломива", током периода највеће тортуре заменила је аустралијску заставу југословенском и за наш Фед куп одиграла два меча, преноси Б92.
"То уопште није била моја одлука. Волим Аустралију и веома сам захвална земљи која ми је дала све што ми је потребно када сам са 11 година дошла као избеглица. Волела сам да играм за Аустралију и осећала сам се потпуно као Аустралијанка – он ми је то одузео. Имала сам само 17 година. Натерана сам да то учиним и објавим јавно, чему сам се потпуно противила", рекла је Јелена Докић.
Девојка рођена у Осијеку открила је да је једне ноћи, неколико месеци пошто је сву зараду преписала оцу, напустила дом са само једним кофером и торбом са рекетима. Било јој је забрањено да разговара са млађим братом неколико година, због чега је 2008. размишљала да науди себи.
"Нема много везе са снагом, већ је то за мене био излаз – осећала сам да изневерујем многе људе. Оставила сам брата који је осам година млађи, тада је имао само 11, због чега сам осећала велику кривицу, а све је то била заслуга оца. Није ми дозвољавао да пет-шест година разговарам са њим и то ми је било изузетно тешко. Осећала сам се кривом, иако сам урадила добру ствар, пошто ме је он константно чинио безвредном. Изгубила сам много самопоуздања и вере. Чак и када сам напустила кућу, и даље је правио пакао од мог живота. Мислила сам да ће свима бити боље да нисам ту, желела сам само нормалан живот и могућност да на миру играм тенис".
Дамир је познат по насилничком понашању – једном је на УС опену направио скандал и разбио телефон јер није био задовољан порцијом лососа, на Вимблдону је изазвао скандал носећи заставу светог Георгија, а 2009. је у притвору провео 15 месеци због претње ручном бомбом аустралијском басадору у Србији.
"Људи су видели какав је био мој отац и како се понаша – сви знамо за инциденте са Вимблдона, УС опена, Аустралијан опена. На основу тога, помислили бисте да ће неки људи можда доћи да вас питају како сте. Једна лепа реч би била довољно, али ње није било. Разумем и медије – све што је радио им је било забавно и смешно. Инцидент на Вимблдону са заставом, а потом и оно у Њујорку. Био им је ‘наслов’, али увек забавног карактера. Није било забавно јер је 15-годишња девојчица са том особом ишла кући".
Упркос тортуре, покушала је да обнови однос са оцем, али није успела.
"Покушала сам да се помирим са њим неколико пута током година, али то једноставно није било могуће. Тешко је комуницирати са неким ко мисли да није урадио ништа лоше, нити показује знаке кајања. Учинила сам буквално све што сам могла за њега и породицу – када сам одлазила, оставила сам му сав новац и наставила то да радим у годинама које су долазиле, али је у једном тренутку дошло до ситуације да нема више везе са тенисом. Почела сам да се питам да ћу икада моћи да водим нормалан живот, пошто сам замало починила самоубиство. Живела сам готово 30 година у некој врсти бола, зато мислим да је време да наставим даље и гледам у будућност. Имам много разлога да будем срећна и само је потребно да иза себе оставим људе који у свом срцу немају најбољи интерес за мене. Да ли некада пожелим да сам имала нормалног оца, нормалну породицу и подршку? Апсолутно. Али не можете бирати родитеље. Зато сам срећна што сам овде, срећнија од многих", закључила је Докићева.
(Б92)
