Snažan otpor srpskih košarkaša Amerikancima

RIO DE ŽANEIRO: „Karioka 1 arena“, gledalaca: 11.413, sudije: Sibel (Kanada), Lokateli (Brazil) i Pstuzijak (Poljska).



SAD: Batler 9, Durent 12 (5sk), Yordan 13, Lauri 2, Barns, Derozan 11, Irving 15 (5as), Tompson 3, Kazins 5 (5as), Džordž 12 (9sk, 4as), Grin, Entoni 12



SRBIJA: Teodosić 18 (6as, 4il), Simonović 3, Bogdanović 7, Marković 12 (4sk, 4as), Kalinić 5 (5sk), Nedović 3, Birčević, Raduljica 18, Jokić 25 (6sk), Štimac, Jović, Mačvan.



Ako ćemo da budemo iskreni, veliki deo javnosti u Srbiji prežalio je unapred naše košarkaše pred utakmicu 4. kola A grupe na olimpijskom turniru, u kojoj je rival izabranicima selektora Aleksandra Đorđevića bila moćna selekcija SAD. Jednostavno, NBA igrači u timu Amerikanaca delovali su nedodirljivo i pored malog mučenja u susretu s Australijom, a naš tim...

Recimo, nije do ove utakmice podsećao na moćnu celinu i imao je previše propusta, barem po volji svojih probirljivih navijača. A gledali smo u noći između petka i subote vrhunsku partiju „orlova“, ulovili nekoliko zabezeknutih izraza lica u američkoj selekciji i dobili potvrdu toga da Srbija vredi puno, a da Ameri nisu baš toliko nedodirljivi koliko oni sami misle i koliko ih svet takvima doživljava. Jesu pobedili izabranici selektora Majka Kržiževskog, a moglo je da se završi i drugačije da je Bogdan Bogdanović pogodio poslednji šut za tri poena i izborio produžetak.



Zbog čega su ponovo naši momci dekoncentrisano ušli u utakmicu s velikim favoritom? To je pitanje koje muči i Sašu Đorđevića, ali koje i dalje nema odgovor. Umesto da pokažu zube od samog starta, delovali su nekako izgubljeno na terenu, previše su grešili, a Amerikanci, k’o Amerikanci, sve su to umeli da kažnjavaju. Razlika je rasla i činilo se da će utakmica otići u kliše kada igraju svetske megazvezde. Tek u drugom delu prve četvrtine i Srbija je počela da igra, a onda, kako je vreme odmicalo, i - da se igra. Utakmica je sve više dobijala na dinamici, iako je publika u „Karioka 1 areni“, izuzimajući naše navijače, bila uglavnom fokusirana na zakucavanja Yordana i Kazinsa i dalekometne šuteve Durenta, Irvinga i ostalih Amera. Za to vreme, iz prikrajka je nailazila igra kakvu smo želeli od naših momaka, igra u kojoj su svi davali pun doprinos, a koju su nosili magični Miloš Teodosić i Miroslav Raduljica.



Dobio je srpski tim drugih 10 minuta i u sličnom maniru nastavio i u drugom poluvremenu. Jesu Amerikanci podizali publiku na noge zakucavanjima, ali su, sve češće, ona viđana i na drugoj strani terena, gde su boj s centrima NBA selekcije vodili Raduljica i sve otresitiji Nikola Jokić. Sve je prštalo pod koševima, a naši kolosi su dobijali bitku s Kazinsom, sve nervoznijim Džordanom, pa Entonijem, Durentom...

Ostala je zapamćena akcija srpskih košarkaša iz ovog perioda, kada su bukvalno sakrili loptu od rivala, ona je letela iz ruke u ruku, da bi sve efektno završio Jokić. Konačno se salom prolomio aplauz našim momcima, konačno su magijom NBA lige opijeni gledaoci uvideli da ni Đorđevićev tim u toj magiji ne zaostaje. Miloš Teodosić je bio komandant parade, delio je lopte, pogađao, a u drugom delu igre maestralni Jokić sjajno ga je pratio.



U poslednjih 10 minuta, mimo svih očekivanja, svetski prvak je strepeo sve više kako se susret bližio kraju, a vicešampioni planete bili su još hrabriji, uvidevši da mogu s alama da se nose. Gledaoci su pratili odličnu utakmicu, u kojoj je, korak po korak, ekipa s Balkana prilazila i sve više disala za vrat Amerikancima. Oni, doduše, jesu uspevali da se podignu, pa da povećaju prednost, ali Teo i družina, sada već sportski drsko, nisu imali nameru da odustanu. Šteta je jedino što je Raduljica dobio petu ličnu grešku i što, zabeležimo i to, arbitri nisu bili na nivou utakmice, pa su često neshvatljivim odlukama na štetu oba tima, kvarili spektakl.



I onda, kao kulminacija drame, naišao je poslednji napad „orlova“, pri rezultatu 91:94, kada je loptu sam primio Bogdanović, odapeo trojku i – promašio. Šteta, jer zaslužili su da odigraju barem produžetak naši mladići. Ali, kako je većina od njih i istakla, ući će Bogdanu šut kada bude trebalo, odnosno kada, nadamo se, počnu bitke za medalje.



Pre njih, naravno, ostaje da naša selekcija odigra i poslednji susret u grupi s Kinom i overi četvrto mesto, a onda će početi novo takmičenje, eliminaciona faza i, ako je suditi po narastanju Đorđevićevog tima, u njoj ćemo imati razloga da se radujemo. 



A. P.

ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ ZADOVOLJAN POSLE SUSRETA:

Ponosni i pored poraza

Po zvaršetku utakmice u „Karioka 1 areni“, selektor srpske reprezentacije Aleksandar Đorđević je izjavio:

– I dalje mislim i verujem da možemo još bolje. Ovo je bila ohrabrujuća igra, potvrda onoga što smo radili i mnogo će značiti momcima u nastavku takmičenja. Igrali smo na način na koji treniramo, ovo je naša igra. Šteta što Bogdanov šut na kraju nije ušao, jer bi bilo zasluženo da je lopta ušla u koš. Momci mogu da budu ponosni na ono što su uradili. Znamo šta nas čeka, moramo sada da pobedimo Kinu koja igra s visokim petorkama, dobro postavljaju utakmice. Mislim da rastu i da su pokazali da imaju potencijal, pa ne smemo da se opustimo.



Sjajni Miloš Teodosić je predvodio igru našeg tima i izluđivao odbranu rivala neverovatnim pasovima, ali i šutevima.

– Ovo je bio verovatno jedan od retkih poraza kada se čestita, mada sam, iskreno, malo tužan jer smo imali šansu da okrenemo rezultat i uđemo u produžetak – naglasio je Teo. - Celu četvrtinu smo igrali na pet poena ralike za Amerikance, bila nam je potrebna jedna lopta da okrenemo utakmicu. Možemo da budemo zadovoljni, ne samo ovim susretom, već i mečom protiv Australije, delom i protiv Francuske, a jedino što bih promenio je početak.

I danas i u prethodne dve utakmice imali smo užasan ulazak u susret i to je ono na čemu treba da radimo. Poslednji rival u grupi je Kina, koja je neugodan rival, ali sve osim pobede bila bi katastrofa za nas. Moramo u taj meč da uđemo maksimalno ozbiljno i da odigramo dobro. Ako tako uradimo, siguran sam da pobeda neće izostati.



Snažni Miroslav Raduljica vodio je pravi mali rat s američkim centrima pod obručima i utisak je da su Nikola Jokić i on bili barem ravnopravno s dugajlijama SAD.



– Malo smo se zagrejali posle lošijeg početka meča i pokazali da možemo da igramo s Amerikancima. Opet nas je jedna lopta koštala poraza. Imamo kvalitet, ne zato što su ovo NBA igrači, nego što mi, kao ekipa, gledamo samo sebe. Mislim da ih je iznerviralo nekoliko naših akcija, a čini mi se i da oni malo potcenjivački ulaze u utakmice sa nama. Ne bih smeo da tvrdim da ne ispadne da sam rekao nešto loše, ali imam takav utisak i mislim da su se baš zbog toga malo iznervirali. Idemo dalje, zaboravićemo ovu utakmicu, ali nam ona daje nadu da možemo da igramo protiv svakog protivnika.

AMERI PUNI POHVALA ZA SRBIJU

Teo i Jokić su spektakularni igrači

Provukli su se Amerikanci u meču sa Srbijom, a svestan je toga i njihov selektor Majk Kžiževski. Čuveni američki trener bio je pun pohvala na račun „orlova”.  Kžiževski je posebno fasciniran Milošem Teodosićem i Nikolom Jokićem.



- Miloš Teodosić je jedan od najboljih igrača i plejmejkera koje sam gledao u Evropi protekle decenije. Bio je senzacionalan.  Sjajnu partiju pružili su i visoki igrači srpskog tima, mislim da su Nikola Jokić i Miroslav Raduljica zajedno postigli 43 poena... Moram posebno da istaknem Jokića, bio spektakularan. Igrao je i ‘četvortku’ i ‘peticu’. Odigrao je sjajnu utakmicu - nije štedeo pohvale američki selektor.



Jak utisak na njega ostavila je i igra celog srpskog tima.

- Moramo da im čestitamo na izuzetnoj partiji. Uspeli smo da pobedimo tim koji je bio odličan. Sjajno su se kretali i imali brz protok lopte. To im je i donelo brojne otvorene šuteve, kao u poslednjem napadu. Moja ekipa će morati ubuduće da igra još bolje - konstatovao je Kžiževski.



Posle utakmice, u kojoj su naši momci pokazali i karakter i talenat, NBA zvezde iz tabora rivala otvoreno su govorile o igri ekipe Aleksandra Đorđevića.

- ’Utuvili’ smo neke stvari sebi u glavu - rekao je Kevin Durent. - Imali smo sjajan početak, i vodili smo skoro 20 poena. Trebalo je da zadržimo vođstvo, ali su nas izbacile iz koloseka neke glupe stvari.



Pol Džordž je priznao da je napad kakav Srbija igra nepoznanica za bilo sve u selekciji SAD. O Srbiji je govorio biranim rečima.

- Ti momci zaista znaju da se kreću. Više je u pitanju njihov napad. To nas je obaralo. Kao da se ne umaraju - dodao je Džordž.