Снажан отпор српских кошаркаша Американцима

РИО ДЕ ЖАНЕИРО: „Кариока 1 арена“, гледалаца: 11.413, судије: Сибел (Канада), Локатели (Бразил) и Пстузијак (Пољска).



САД: Батлер 9, Дурент 12 (5ск), Yордан 13, Лаури 2, Барнс, Дерозан 11, Ирвинг 15 (5ас), Томпсон 3, Казинс 5 (5ас), Џорџ 12 (9ск, 4ас), Грин, Ентони 12



СРБИЈА: Теодосић 18 (6ас, 4ил), Симоновић 3, Богдановић 7, Марковић 12 (4ск, 4ас), Калинић 5 (5ск), Недовић 3, Бирчевић, Радуљица 18, Јокић 25 (6ск), Штимац, Јовић, Мачван.



Ако ћемо да будемо искрени, велики део јавности у Србији прежалио је унапред наше кошаркаше пред утакмицу 4. кола А групе на олимпијском турниру, у којој је ривал изабраницима селектора Александра Ђорђевића била моћна селекција САД. Једноставно, НБА играчи у тиму Американаца деловали су недодирљиво и поред малог мучења у сусрету с Аустралијом, а наш тим...

Рецимо, није до ове утакмице подсећао на моћну целину и имао је превише пропуста, барем по вољи својих пробирљивих навијача. А гледали смо у ноћи између петка и суботе врхунску партију „орлова“, уловили неколико забезекнутих израза лица у америчкој селекцији и добили потврду тога да Србија вреди пуно, а да Амери нису баш толико недодирљиви колико они сами мисле и колико их свет таквима доживљава. Јесу победили изабраници селектора Мајка Кржижевског, а могло је да се заврши и другачије да је Богдан Богдановић погодио последњи шут за три поена и изборио продужетак.



Због чега су поново наши момци деконцентрисано ушли у утакмицу с великим фаворитом? То је питање које мучи и Сашу Ђорђевића, али које и даље нема одговор. Уместо да покажу зубе од самог старта, деловали су некако изгубљено на терену, превише су грешили, а Американци, к’о Американци, све су то умели да кажњавају. Разлика је расла и чинило се да ће утакмица отићи у клише када играју светске мегазвезде. Тек у другом делу прве четвртине и Србија је почела да игра, а онда, како је време одмицало, и - да се игра. Утакмица је све више добијала на динамици, иако је публика у „Кариока 1 арени“, изузимајући наше навијаче, била углавном фокусирана на закуцавања Yордана и Казинса и далекометне шутеве Дурента, Ирвинга и осталих Амера. За то време, из прикрајка је наилазила игра какву смо желели од наших момака, игра у којој су сви давали пун допринос, а коју су носили магични Милош Теодосић и Мирослав Радуљица.



Добио је српски тим других 10 минута и у сличном маниру наставио и у другом полувремену. Јесу Американци подизали публику на ноге закуцавањима, али су, све чешће, она виђана и на другој страни терена, где су бој с центрима НБА селекције водили Радуљица и све отреситији Никола Јокић. Све је прштало под кошевима, а наши колоси су добијали битку с Казинсом, све нервознијим Џорданом, па Ентонијем, Дурентом...

Остала је запамћена акција српских кошаркаша из овог периода, када су буквално сакрили лопту од ривала, она је летела из руке у руку, да би све ефектно завршио Јокић. Коначно се салом проломио аплауз нашим момцима, коначно су магијом НБА лиге опијени гледаоци увидели да ни Ђорђевићев тим у тој магији не заостаје. Милош Теодосић је био командант параде, делио је лопте, погађао, а у другом делу игре маестрални Јокић сјајно га је пратио.



У последњих 10 минута, мимо свих очекивања, светски првак је стрепео све више како се сусрет ближио крају, а вицешампиони планете били су још храбрији, увидевши да могу с алама да се носе. Гледаоци су пратили одличну утакмицу, у којој је, корак по корак, екипа с Балкана прилазила и све више дисала за врат Американцима. Они, додуше, јесу успевали да се подигну, па да повећају предност, али Тео и дружина, сада већ спортски дрско, нису имали намеру да одустану. Штета је једино што је Радуљица добио пету личну грешку и што, забележимо и то, арбитри нису били на нивоу утакмице, па су често несхватљивим одлукама на штету оба тима, кварили спектакл.



И онда, као кулминација драме, наишао је последњи напад „орлова“, при резултату 91:94, када је лопту сам примио Богдановић, одапео тројку и – промашио. Штета, јер заслужили су да одиграју барем продужетак наши младићи. Али, како је већина од њих и истакла, ући ће Богдану шут када буде требало, односно када, надамо се, почну битке за медаље.



Пре њих, наравно, остаје да наша селекција одигра и последњи сусрет у групи с Кином и овери четврто место, а онда ће почети ново такмичење, елиминациона фаза и, ако је судити по нарастању Ђорђевићевог тима, у њој ћемо имати разлога да се радујемо. 



А. П.

АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ ЗАДОВОЉАН ПОСЛЕ СУСРЕТА:

Поносни и поред пораза

По зваршетку утакмице у „Кариока 1 арени“, селектор српске репрезентације Александар Ђорђевић је изјавио:

– И даље мислим и верујем да можемо још боље. Ово је била охрабрујућа игра, потврда онога што смо радили и много ће значити момцима у наставку такмичења. Играли смо на начин на који тренирамо, ово је наша игра. Штета што Богданов шут на крају није ушао, јер би било заслужено да је лопта ушла у кош. Момци могу да буду поносни на оно што су урадили. Знамо шта нас чека, морамо сада да победимо Кину која игра с високим петоркама, добро постављају утакмице. Мислим да расту и да су показали да имају потенцијал, па не смемо да се опустимо.



Сјајни Милош Теодосић је предводио игру нашег тима и излуђивао одбрану ривала невероватним пасовима, али и шутевима.

– Ово је био вероватно један од ретких пораза када се честита, мада сам, искрено, мало тужан јер смо имали шансу да окренемо резултат и уђемо у продужетак – нагласио је Тео. - Целу четвртину смо играли на пет поена ралике за Американце, била нам је потребна једна лопта да окренемо утакмицу. Можемо да будемо задовољни, не само овим сусретом, већ и мечом против Аустралије, делом и против Француске, а једино што бих променио је почетак.

И данас и у претходне две утакмице имали смо ужасан улазак у сусрет и то је оно на чему треба да радимо. Последњи ривал у групи је Кина, која је неугодан ривал, али све осим победе била би катастрофа за нас. Морамо у тај меч да уђемо максимално озбиљно и да одиграмо добро. Ако тако урадимо, сигуран сам да победа неће изостати.



Снажни Мирослав Радуљица водио је прави мали рат с америчким центрима под обручима и утисак је да су Никола Јокић и он били барем равноправно с дугајлијама САД.



– Мало смо се загрејали после лошијег почетка меча и показали да можемо да играмо с Американцима. Опет нас је једна лопта коштала пораза. Имамо квалитет, не зато што су ово НБА играчи, него што ми, као екипа, гледамо само себе. Мислим да их је изнервирало неколико наших акција, а чини ми се и да они мало потцењивачки улазе у утакмице са нама. Не бих смео да тврдим да не испадне да сам рекао нешто лоше, али имам такав утисак и мислим да су се баш због тога мало изнервирали. Идемо даље, заборавићемо ову утакмицу, али нам она даје наду да можемо да играмо против сваког противника.

АМЕРИ ПУНИ ПОХВАЛА ЗА СРБИЈУ

Тео и Јокић су спектакуларни играчи

Провукли су се Американци у мечу са Србијом, а свестан је тога и њихов селектор Мајк Кжижевски. Чувени амерички тренер био је пун похвала на рачун „орлова”.  Кжижевски је посебно фасциниран Милошем Теодосићем и Николом Јокићем.



- Милош Теодосић је један од најбољих играча и плејмејкера које сам гледао у Европи протекле деценије. Био је сензационалан.  Сјајну партију пружили су и високи играчи српског тима, мислим да су Никола Јокић и Мирослав Радуљица заједно постигли 43 поена... Морам посебно да истакнем Јокића, био спектакуларан. Играо је и ‘четвортку’ и ‘петицу’. Одиграо је сјајну утакмицу - није штедео похвале амерички селектор.



Јак утисак на њега оставила је и игра целог српског тима.

- Морамо да им честитамо на изузетној партији. Успели смо да победимо тим који је био одличан. Сјајно су се кретали и имали брз проток лопте. То им је и донело бројне отворене шутеве, као у последњем нападу. Моја екипа ће морати убудуће да игра још боље - констатовао је Кжижевски.



После утакмице, у којој су наши момци показали и карактер и таленат, НБА звезде из табора ривала отворено су говориле о игри екипе Александра Ђорђевића.

- ’Утувили’ смо неке ствари себи у главу - рекао је Кевин Дурент. - Имали смо сјајан почетак, и водили смо скоро 20 поена. Требало је да задржимо вођство, али су нас избациле из колосека неке глупе ствари.



Пол Џорџ је признао да је напад какав Србија игра непознаница за било све у селекцији САД. О Србији је говорио бираним речима.

- Ти момци заиста знају да се крећу. Више је у питању њихов напад. То нас је обарало. Као да се не умарају - додао је Џорџ.