Ivan Sedlak: Memorijal dr Boriše Karadžića od posebnog značaja za Palić

Učestvovala su 93 igrača iz čak 19 federacija, a prvo mesto su podelili mađarski intermajstor Gergelj Acel, ruski intermajstor Sergej Griščenko i mlada nada Subotičana, intermajstor Novak Čabarkapa,sa po 7 poena iz 9 partija. Od naših igrača na ovom turniru treba pohvaliti i intermajstore Nikolu Ostojića, Nikolu Radovanovića i Zorana Arsovića, koji su sakupili po 6,5 poena i takođe ostvarili visok plasman. Nagradu za najbolju damu osvojila je Kineskinja ženski intermajstor Mengđe Ću sa 6 poena, druga je bila ženski intermajstor Tijana Blagojević sa 5,5 poena, a treća Dorina Demeter iz Mađarske sa 5 poena.

O utiscima sa ove lepe manifestacije, kao i o aktuelnim šahovskim temama i radu sa mladima razgovarali smo sa Ivanom Sedlakom, direktorom turnira i čovekom koji već decenijama populariše šah među mladima i aktivno učestvuje u brojnim šahovskim događanjima.

Kako ocenjujete turnir i da li  on opravdao očekivanja?

„Zadovoljan sam, bio je približno na nivou prošlogodišnjeg. Da bi neki turnir postao tradicionalan treba da prođe više godina i da se iz godine u godinu razvija, tako da se poboljšavaju uslovi za takmičare, poboljša marketing i propaganda i da se, pored šahovskih elemenata, afirmiše i turistička ponuda Palića, kao jedne od važnih turističkh destinacija Srbije“, rekao je Sedlak.  

Dakle, planirate da Memorijal postane tradicionalan šahovski događaj, poznat i izvan okvira Srbije?

„Svakako. U Srbiji danas imamo malo open turnira ovakvog profila. Svesni smo da to neće biti lako, jer teško je naći sponzore. Današnja privredna elita slabo prepoznaje značaj šaha i njegove pozitivne vrednosti u razvoju mladog čoveka. Ipak, verujem da ćemo uspeti i da će iz godine u godinu rasti procenat sopstvenih sredstava, a samim tim i broj učesnika, te da će se u Subotici i na Paliću shvatiti višestruka vrednost ovog turnira, ne samo sa sportskog već i turističkog značaja. Iz tih razloga očekujemo da za sledeću godinu turnir bude deo turistike ponude Palića i da uđe u kalendar događaja od značaja za Palić, jer se dešava u mrtvoj turističkoj sezoni. Procenjujem da dobrim radom ovaj turnir može u bliskoj budućnosti da okupi oko 300 takmičara i da stane rame uz rame sa openima u Paraćinu i Obrenovcu.“

Prema mišljenju mnogih šahista, uslovi za igru na turniru, kao i nagradni fond bili su više nego odlični. Ko je posebno pomogao u organizaciji?

„To su dobre polazne osnove za dalji razvoj ovog turnira. Međutim, postoji jedan ozbiljan, limitirajući problem prisutan u našem društvu, a to je nedostatak novaca, koji se sa mnogo teškoća premošćava. Za prvi i ovaj drugi turnir veći deo sredstava je obezbeđen zahvaljući velikoj podršci porodice Karayić, kao i podrškom iz Grada. Obećanja imamo i za sledeću godinu, kada očekujemo i veće učešće sopstvenih sredstava. Drago nam je što su takmičari otišli zadovoljni i što se priličan broj njih najavio i za sledeću godinu.“ 

Poznato je da ste kao predsednik Komisije za omladinski šah ŠSV bili jedan od inicijatora osnivanja Juniorske lige. Kakvu korist za mlade šahiste očekujete da će ova liga doneti?

„To je, u svakom slučaju, veoma važno za budućnost šaha u Vojvodini, a samim tim i u Srbiji, jer je za mlade koji žele da se ozbiljno bave šahom ili koji su na putu da ga zavole potrebno je što više takmičenja. Bilo bi korisno da zaživi i pojedinačno Omladinsko prvenstvo Vojvodine, jer postojeći sistem obaveznog uključivanja omladinaca i žena u Otvoreno prvenstvo Vojvodine ne daje očekivane rezultate. Mi smo tu u zaostatku u odnosu na neke države u okruženju koje odavno imaju svoje lige i pojedinačna prvenstva.“

Aktivni ste u promociji šaha među decom i mladima i zdušno ste podržavali uvođenja šaha u škole kao izbornog predmeta. Da li ste zadovoljni rezultatima ove borbe? 

„Delimično. Od sredine do sredine i iz godine u godinu je različito stanje. Postoje škole gde je u potpunosti zaživelo, ali treba još mnogo rada da bi se u potpunosti ostvarila akcija.“

Da li možete izdvojiti nekoga među našim kadetima i omladincima ko bi imao potencijal da dostigne titulu velemajstora i zaigra za reprezentaciju?

„Nesporno je da su naša deca izuzetno talentovana i da i u muškoj i ženskoj konkurenciji ima više kandidata za to zvanje i za reprezentativni status. Ne bih posebno da nekog spomenem da slučajno nekog ne zaboravim. Ko će od njih uspeti zavisi od mnogo stvari, kao što su opredeljenost, sistematski rad, izbor turnira, finansijska podrška i stav porodice. Na dobrom je putu mlada Marina Gajčin, koja je kao debitant u seniorskoj reprezentaciji ostvarila izuzetan pojedinačan rezultat na upravo završenom Ekipnom prvenstvu Evrope na Kritu, osvajanjem srebrne medalje. Čestitam joj i želim joj mnogo uspeha u daljoj karijeri.“

Kako ocenjujete trenutno stanje u Šahovskom savezu Srbije i njegovim područnim savezima?

„Na žalost, stanje nije dobro. Nema jedinstva u Savezu, svako gleda svoje interese, prisutna je sujeta koja prelazi u ličnu netrpeljivost. Verovatno su potrebne korenite reforme u organizaciji i kadrovska obnova. Nisam siguran da postoje želja i snage koje mogu to sprovesti. U moje vreme situacija je bila bolja, jer je postojao veći interes za šah, pa je bilo lakše doći i do sredstava.“ 

Vaš sin Nikola nastupajući za reprezentaciju ostvario sjajan rezultat na Ekipnom prvenstvu Evrope, osvojivši četiri poena iz pet mečeva, bez izgubljene partije. Da li Savez pruža neophodnu podršku reprezentativcima?

„U situaciji u kakvoj se trenutno nalazi Savez uradilo se, prema mom mišljenju, ono što se moglo. Održane su pripreme za mušku i žensku reprezentaciju, obezbeđena su finansijska sredstva za reprezentativce i njihovo učešće na Ekipnom prvenstvu Evrope. Kad Savez postane reprezentativna organizacija srpskog šaha, onda se može očekivati i poboljšanje u statusu vrhunskog šaha. U svim vodećim šahovskim zemljama mnogo je bolje rešen taj status. Kod nas svi naši vrhunski šahisti, radi obezbeđenja minimalne životne egzistencije, moraju tražiti više izvora prihoda.“

U kakvoj ulozi u šahovskim dešavanjima vidite sebe u narednom periodu?

„Sa godinama se troši i energija, tako da sebe vidim još nekoliko godina u organizaciji šahovskog života u Subotici, odnosno u ŠK Spartak, kao i povremenom učešću na prikladnim turnirima. Što znači da sebe sve više vidim u savetodavnim, a manje u operativnim aktivnostima. U šahu sam 56 godina i on je sastavni deo mog života, tako da ga ne mogu napustiti, ali želim da budem realan kad procenjujem trenutne mogućnosti. To preporučujem i ostalim mojim vršnjacima i onima koji su tu oko mojih godina – da svoje lične ambicije ne treba da stave ispred svojih mogućnosti i interesa našeg šaha“, istakao je Ivan Sedlak.

I. Uzelac