Иван Седлак: Меморијал др Борише Караџића од посебног значаја за Палић

Учествовала су 93 играча из чак 19 федерација, а прво место су поделили мађарски интермајстор Гергељ Ацел, руски интермајстор Сергеј Гришченко и млада нада Суботичана, интермајстор Новак Чабаркапа,са по 7 поена из 9 партија. Од наших играча на овом турниру треба похвалити и интермајсторе Николу Остојића, Николу Радовановића и Зорана Арсовића, који су сакупили по 6,5 поена и такође остварили висок пласман. Награду за најбољу даму освојила је Кинескиња женски интермајстор Менгђе Ћу са 6 поена, друга је била женски интермајстор Тијана Благојевић са 5,5 поена, а трећа Дорина Деметер из Мађарске са 5 поена.

О утисцима са ове лепе манифестације, као и о актуелним шаховским темама и раду са младима разговарали смо са Иваном Седлаком, директором турнира и човеком који већ деценијама популарише шах међу младима и активно учествује у бројним шаховским догађањима.

Како оцењујете турнир и да ли  он оправдао очекивања?

„Задовољан сам, био је приближно на нивоу прошлогодишњег. Да би неки турнир постао традиционалан треба да прође више година и да се из године у годину развија, тако да се побољшавају услови за такмичаре, побољша маркетинг и пропаганда и да се, поред шаховских елемената, афирмише и туристичка понуда Палића, као једне од важних туристичкх дестинација Србије“, рекао је Седлак.  

Дакле, планирате да Меморијал постане традиционалан шаховски догађај, познат и изван оквира Србије?

„Свакако. У Србији данас имамо мало опен турнира оваквог профила. Свесни смо да то неће бити лако, јер тешко је наћи спонзоре. Данашња привредна елита слабо препознаје значај шаха и његове позитивне вредности у развоју младог човека. Ипак, верујем да ћемо успети и да ће из године у годину расти проценат сопствених средстава, а самим тим и број учесника, те да ће се у Суботици и на Палићу схватити вишеструка вредност овог турнира, не само са спортског већ и туристичког значаја. Из тих разлога очекујемо да за следећу годину турнир буде део туристике понуде Палића и да уђе у календар догађаја од значаја за Палић, јер се дешава у мртвој туристичкој сезони. Процењујем да добрим радом овај турнир може у блиској будућности да окупи око 300 такмичара и да стане раме уз раме са опенима у Параћину и Обреновцу.“

Према мишљењу многих шахиста, услови за игру на турниру, као и наградни фонд били су више него одлични. Ко је посебно помогао у организацији?

„То су добре полазне основе за даљи развој овог турнира. Међутим, постоји један озбиљан, лимитирајући проблем присутан у нашем друштву, а то је недостатак новаца, који се са много тешкоћа премошћава. За први и овај други турнир већи део средстава је обезбеђен захваљући великој подршци породице Karayić, као и подршком из Града. Обећања имамо и за следећу годину, када очекујемо и веће учешће сопствених средстава. Драго нам је што су такмичари отишли задовољни и што се приличан број њих најавио и за следећу годину.“ 

Познато је да сте као председник Комисије за омладински шах ШСВ били један од иницијатора оснивања Јуниорске лиге. Какву корист за младе шахисте очекујете да ће ова лига донети?

„То је, у сваком случају, веома важно за будућност шаха у Војводини, а самим тим и у Србији, јер је за младе који желе да се озбиљно баве шахом или који су на путу да га заволе потребно је што више такмичења. Било би корисно да заживи и појединачно Омладинско првенство Војводине, јер постојећи систем обавезног укључивања омладинаца и жена у Отворено првенство Војводине не даје очекиване резултате. Ми смо ту у заостатку у односу на неке државе у окружењу које одавно имају своје лиге и појединачна првенства.“

Активни сте у промоцији шаха међу децом и младима и здушно сте подржавали увођења шаха у школе као изборног предмета. Да ли сте задовољни резултатима ове борбе? 

„Делимично. Од средине до средине и из године у годину је различито стање. Постоје школе где је у потпуности заживело, али треба још много рада да би се у потпуности остварила акција.“

Да ли можете издвојити некога међу нашим кадетима и омладинцима ко би имао потенцијал да достигне титулу велемајстора и заигра за репрезентацију?

„Неспорно је да су наша деца изузетно талентована и да и у мушкој и женској конкуренцији има више кандидата за то звање и за репрезентативни статус. Не бих посебно да неког споменем да случајно неког не заборавим. Ко ће од њих успети зависи од много ствари, као што су опредељеност, систематски рад, избор турнира, финансијска подршка и став породице. На добром је путу млада Марина Гајчин, која је као дебитант у сениорској репрезентацији остварила изузетан појединачан резултат на управо завршеном Екипном првенству Европе на Криту, освајањем сребрне медаље. Честитам јој и желим јој много успеха у даљој каријери.“

Како оцењујете тренутно стање у Шаховском савезу Србије и његовим подручним савезима?

„На жалост, стање није добро. Нема јединства у Савезу, свако гледа своје интересе, присутна је сујета која прелази у личну нетрпељивост. Вероватно су потребне корените реформе у организацији и кадровска обнова. Нисам сигуран да постоје жеља и снаге које могу то спровести. У моје време ситуација је била боља, јер је постојао већи интерес за шах, па је било лакше доћи и до средстава.“ 

Ваш син Никола наступајући за репрезентацију остварио сјајан резултат на Екипном првенству Европе, освојивши четири поена из пет мечева, без изгубљене партије. Да ли Савез пружа неопходну подршку репрезентативцима?

„У ситуацији у каквој се тренутно налази Савез урадило се, према мом мишљењу, оно што се могло. Одржане су припреме за мушку и женску репрезентацију, обезбеђена су финансијска средства за репрезентативце и њихово учешће на Екипном првенству Европе. Кад Савез постане репрезентативна организација српског шаха, онда се може очекивати и побољшање у статусу врхунског шаха. У свим водећим шаховским земљама много је боље решен тај статус. Код нас сви наши врхунски шахисти, ради обезбеђења минималне животне егзистенције, морају тражити више извора прихода.“

У каквој улози у шаховским дешавањима видите себе у наредном периоду?

„Са годинама се троши и енергија, тако да себе видим још неколико година у организацији шаховског живота у Суботици, односно у ШК Спартак, као и повременом учешћу на прикладним турнирима. Што значи да себе све више видим у саветодавним, а мање у оперативним активностима. У шаху сам 56 година и он је саставни део мог живота, тако да га не могу напустити, али желим да будем реалан кад процењујем тренутне могућности. То препоручујем и осталим мојим вршњацима и онима који су ту око мојих година – да своје личне амбиције не треба да ставе испред својих могућности и интереса нашег шаха“, истакао је Иван Седлак.

И. Узелац