INTERVJU - Nebojša Baralić, jedan od najboljih svetskih sudija: Srpski šah ide uzlaznom putanjom

To je samo novi korak u njegovoj, svakako, impozantnoj šahovskoj karijeri. Pored suđenja na najvećim svetskim takmičenjima, Baralić je u aprilu bio i glavni sudija na Meču za titulu prvaka sveta, između velemajstora Dinga Lirena i Jana Nepomnjaščija.

Možete li nam reći nešto o vašim šahovskim počecima? Kako se javila ljubav za drevnu igru?

– Iako sam u to vreme imao nepune dve godine, mogu slobodno reći da je Vrnjačka Banja mesto gde je počela moja priča sa šahom i da je taj grad i dan danas moja omiljena šahovska destinacija u Srbiji. Sa roditeljima sam šetao prelepim parkom Vrnjačke Banje u kome su se neretko mogli videti ljudi kako igraju šah. Teško me je bilo odvojiti od table i epilog svega je da sam istog dana dobio prvu šahovsku tablu koja se i dan danas nalazi u porodičnoj kući u Guči. Na školskim takmičenjima učestvovao sam i pre polaska u školu. U periodu školovanja učestvovao sam na nekoliko republičkih takmičenja, a u to vreme ona su bila kvalifikaciona. Moralo se proći nekoliko nivoa, školski, opštinski i regionalni. Prve zvanične partije za klub odigrao sam na omladinskoj tabli za ŠK „Mladost“ iz Lučana (Druga liga zapadne Srbije) čiji sam član bio sve do odlaska na studije.

Kako ste rešili da počnete da se bavite suđenjem, šahovskom organizacijom i drugim stvarima koje radite za šah, a koje su mimo table na 64 polja?

 – Desilo se da je nekoliko nas koji smo igrali lige za svoje klubove istovremeno došlo da studira u Beograd. Odmah smo se priključili ŠK „Studentski grad“ sa Novog Beograda koji nam je postao šahovska oaza. I pored toga što sam na svom prvom pojedinačnom turniru u Beogradu osvojio titulu majstorskog kandidata, znao sam da će se moja šahovska budućnost više vezivati za organizaciju i suđenja. Nekako u isto vreme došlo je do smene generacija u Studentskom gradu, a tradicija je bila da je student uvek bio predsednik kluba i na nagovor prijatelja sam prihvatio da obavljam tu funkciju. Sudijska karijera je krenula uporedo, 1997. godine sam pohađao seminar za klupskog sudiju koji je organizovao Šahovski savez Beograda. Nakon toga su u rasponima od jedne do tri godine usledili seminari za regionalnog, republičkog i saveznog sudiju. Veoma važna stvar u mom sudijskom razvoju, a koja mi je neizmerno značila u kasnijoj karijeri, je prilika koju sam imao da učim od sudijskih legendi sa naših prostora, kao što su Peljin, Rajačić, Ivković, Žarić... Mogu sa ponosom da kažem da sam jedan od poslednjih izdanaka stare jugoslovenske sudijske škole.   

Pošto radite i na fakultetu, kako uspevate da organizujete vreme i da sve postignete?

 – Zaposlen sam u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Naravno, uz dobru organizaciju i planiranje, sa podrškom od strane rukovodioca Zavoda i porodice, moguće je postići sve što je unapred zacrtano. Veoma je važno da planovi i ciljevi budu na realnim osnovama. Prvi direktor Zavoda je bio prof. dr Ljubomir Protić za vreme čijeg mandata je šah prvi put u istoriji postao obrazovni predmet u osnovnim školama u Srbiji. Sadašnji direktor Zavoda je dr Zlatko Grušanović koji je, takođe veliki ljubitelj šaha i na čelu sa njim Zavod je ponovo šahovski aktivan i ponovo rešava pitanje šaha u školama u Srbiji. Stvarno sam neizmerno zahvalan svim direktorima Zavoda na podršci i razumevanju.

Proputovali ste mnogo zemalja sveta. Kako biste uporedili šahovske škole u Srbiji i u inostranstvu?

 – Imao sam prilike da posetim nekoliko šahovskih akademija, škola i centara u velikom broju vodećih šahovskih sila sveta i zaista sam bio oduševljen organizacijom, posvećenošću i radom sa decom. Kod nas trenutno ne postoji nacionalni sistem školovanja mladih šahista. Sve je bazirano na individualnom radu trenera i ponekog šahovskog kluba. U pozadini svega stoje uglavnom roditelji sa svojom nesebičnom podrškom. Iskreno verujem da će trenutno rukovodstvo Šahovskog saveza Srbije iz korena ubrzo promeniti ovo stanje i da ćemo dobiti šahovsku akademiju ŠSS kao temelj za buduće rezultate svih nacionalnih selekcija. Optimista sam.

Jedan ste od glavnih boraca za povratak šaha u škole. Da li ste zadovoljni do sada postignutim, i koji su sledeći koraci?

 – Priča se opet vraća na Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ali ovoga puta pojačana i sa Šahovskim savezom Srbije. Šahovski savez Srbije je nedavno promovisao projekat vraćanja šaha u škole, a nekako istovremeno Zavod je radio na pisanju planova i programa za šah kao slobodnu nastavnu aktivnost. Sa  zadovoljstvom mogu da potvrdim da su sve snage sada udružene i da se radi na ostvarivanju zajedničkog cilja - da šah dobije mesto u školama koji mu po značaju pripada, a sve radi interesa naše dece i njihovog pravilnog razvoja. Veliku podršku imamo i od FIDE i Komisije za obrazovanje što samo pojačava naše šanse za uspeh.

 Da li mislite da Srbija ima dovoljno kvalitetnih šahovskih arbitara i da li bi se nešto moglo popraviti u tom segmentu?

 – Srbija spada u grupu država sa najvećim brojem sudija. Većina njih su međunarodne sudije. Međutim, samo mali broj njih ima međunarodno iskustvo.  Situacija u srpskom šahu do pre dve, tri godine je bila jako loša. Nije bilo planskog rada sa mladim sudijama, pravilnici su zastareli, napredovanje nije bilo bazirano na kvalitetu... čast izuzecima kojih ima. Novo rukovodstvo ŠSS čini sve da oživi sve aspekte šahovskog života pa i sudijsku organizaciju. Prvi korak je načinjen, pripremljen je novi sudijski pravilnik koji će urediti ovu oblast i očekujem da će na prvoj narednoj sednici UO ŠSS on biti i usvojen. Odmah zatim kreće i organizacija seminara za različite nivoe sudija. Ove godine je već nekoliko naših sudija dobilo pozive da sudi na turnirima (svetska prvenstva) koje organizuje FIDE što je veoma bitan podatak povratka poverenja u naše sudije.

 Nedavno ste sudili Meč za titulu šampiona planete između Dinga Lirena i Jana Nepomnjaščija, što je izuzetna čast. Kako biste opisali to iskustvo?

 – Suđenje Meča za titulu prvaka sveta predstvlja prvo jedno veliko priznanje za svakog sudiju. Zaista, jedno veliko lično priznanje meni, ali i srpskom šahu. Ako ovome dodamo podatak da su se prvo učesnici usaglasili o izboru sudije meča, a onda FIDE potvrdila njihovu odluku, onda moje imenovanje ima mnogo jaču težinu. Obaveze kreću od prve sekunde nakon imenovanja za meč. Iščitavanje svih pravilnika, razgovori i dogovori sa organizatorima oko sale za igru i ostalih prostorija za igrače, razgovori sa dva tima i igračima, samo suđenje, pisanje izveštaja, odnosi sa medijima... Sam meč je trajao skoro mesec dana, a celokupan posao bar tri puta duže.

Vaše kolege, šahovski radnici, vas hvale i cene vaš profesionalizam. Prošle godine ste poslednji napustili salu za igru, po završetku Srbija opena u Novom Sadu. Kako biste ocenili stanje u srpskom šahu? Kakve promene planirate da uvedete?

– Sve moje obaveze i zadatke sam izvršavao na što je moguće višem nivou. Da li je to takmičenje u vrtićima ili Meč za prvaka sveta u šahu, pristup je isti. Maksimalni profesionalizam i pristup, mnogo rada i vežbe vodi do vrhunskih rezultata. Istina je da skoro uvek salu napuštam poslednji, kada se svi rekviziti prikupe i sala vrati u prvobitno stanje i preda domaćinima. Sati i sati utrošenog vremena sa maksimalnim i korektnim pristupom uglavnom daju rezultat. Stanje u srpskom šahu? Definitivno mogu reći da nismo na prekretnici i da se već uveliko penjemo uzlaznom linijom.  Zahvaljujući agilnom radu i maksimalnoj posvećenosti predsednika Šahovskog saveza Srbije Dragana Lazića, finansijska situacija koja je uvek bila problem je dosta bolja, ali daleko od stabilne, sistem rada i vrednovanja se uveliko nazire i već je prepoznatljiv, igrački kadar je ojačan spletom okolnosti (vrhunski velemajstori Sarana i Predke su na srpkoj listi), počeli su da pristižu i vrhunski rezultati sa takmičenja, Inđić je osvojio nekoliko opena u inostranstvu, Sarana je pobedio na e-sport Olimpijadi, Teodora Injac je ostvarila najbolji plasman na rejting listi bilo kog srpskog šahiste... U toku je priprema dokumentacije za renoviranje prostorija ŠSS, i ono što je najvažnije, država i sponzori su prepoznali dosadašnji rad, trud i želju i počeli su da prepoznaju šah kao sportsku disciplinu koja zaslužuje više pažnje. Isti slučaj je i sa medijima. Trenutno nedostaje jedan veliki uspeh koji bi i više medija uključio jer bez njihove podrške svi uspesi ostaju nezabeleženi i nepoznati javnosti.

Srbija je bila domaćin šahovske Olimpijade pre 33 godine u novosadskom Spensu. EKSPO 2027 će se odigrati u Beogradu. Da li je to najava kandidature Srbije za domaćina Olimpijade 2028?

– Da! Odmah nakon obajvljivanja vesti da će Beograd organizovati EKSPO 2027, ŠSS je brzopotezno reagovao i održani su sastanci sa FIDE i kontaktirani su nadležni državni organi sa predlogom organizacije 47. šahovske olimpijade u Beogradu 2028. godine. Da li će do toga doći ili ne, još je rano govoriti. Za tu godinu postoji dosta jakih kandidata, ali ako se pojavi Beograd i Srbija, država koja ima bogatu šahovsku istoriju, koja se krupnim koracima vraća u sam vrh svetskog šaha, plus kompletno spremna infrastruktura posle EKSPO 2027, sa pravom možemo biti optimisti.

Koji su sledeći značajni turniri koji će se odigrati u Srbiji?

– U tekućoj godini iz kalendara takmičenja ŠSS je preostalo da se organizuju Prve lige Srbije, kao i Prvenstvo Srbije za veterane. Zatim nas očekuju učešće reprezentacije na Ekipnom prvenstvu Evrope. Sledeće godine smo domaćini Evropskog klupskog kupa na kom očekujemo oko 100 najjačih evropskih ekipa i oko 700 igrača. Takmičenje će se održati u jesen 2024. godine u Vrnjačkoj Banji.  Naravno, tu je i Srbija open 2024 kao već jako poznat turnir u svetskim okvirima. Moguće je i da usledi neko organizaciono iznenađenje. Da ostanemo malo i zagonetni...

Imate li poruku za mlade šahiste i šahistkinje?

– Moja poruka deci, a i odraslima, bez obzira da li su još ili nisu ovladali čarima ove prelepe drevne igre, je da što više igraju šah uživo, ne preko interneta, da se druže, da poštuju jedan drugog i da uživaju u onome što im šah pruža. Sigurno je da će im koristi u daljem školovanju i radu. Šah je moćno obrazovno i vaspitno sredstvo. Nadam se da ćemo se svi uskoro radovati uspesima srpskih šahista na najvećim svetskim turnirima.

Stefan Kostić