INTERVJU – Dragan Lazić, predsednik Šahovskog saveza Srbije: Treba više da podržavamo jedni druge

Šah je postao i treći najmasovniji sport u našoj zemlji. Za nešto više od dve nedelje u Budvi će početi najvažniji šahovski događaj na Starom kontinentu – evropsko prvenstvo.

Naše reprezentativne selekcije su pretrpele važne promene, ali optimizam pred veliko takmičenje u srpskoj javnosti odavno nije bio na ovoliko visokom nivou. O očekivanjima na takmičenju, stanju u srpskom šahu, radu Šahovskog saveza Srbije (ŠSS) i budućim akcijama pričali smo sa predsednikom ŠSS Draganom Lazićem.

Šahisti i šahistkinje su sve zadovoljniji, što je znak da se situacija u srpskom šahu popravlja. Ako pogledamo unazad, na šta ste najponosniji?

– Fokus u delovanju Šahovskog saveza Srbije od kako sam na njegovom čelu je na igračima, naročito vrhunskim, što smatram jednim od prioriteta. Još prilikom izbora na poziciju predsednika ŠSS isticao sam da Savez ne može samo da tapše po ramenu igrače kad ostvare neki uspeh već mora da bude akter tih uspeha, dakle mora da konkretno pomaže i najbolje mlade igrače i najjače seniore. Ogroman deo budžeta ide na fond za podršku najistaknutijim mladim šahistima i članovima seniorske reprezentacije. Javnost o ovome ima malo podataka jer kao predsednik forsiram stav da ne treba sami da pričamo o sebi već to treba drugi da procenjuju i ocenjuju. Nažalost, dešava se, neretko, da se ovi dobri potezi zanemaruju ili čak i potcenjuju. Kroz fond za podršku najistaknutijim mladim igračima od 2021. do danas isplaćeno je oko 60.000 evra, a od 2022. kroz fond za podršku članovima reprezentacije oko 30.000 evra. U dobroj meri ova ulaganja su opravdana rezultatima, kao što su recimo uspesi reprezentativnih selekcija na poslednjem Evropskom prvenstvu u Sloveniji 2021. i Olimpijadi u Indiji 2022, zatim plasmanom Velimira Ivića u osminu finala Svetskog kupa 2021, Teodore Injac u osminu finala istog takmičenja ove godine i njenog proboja u top 40 svetske rejting liste i bronzana medalja Luke Budisavljevića na Omladinskom prvenstvu sveta ove godine. Svima njima Šahovski savez Srbije dao je ozbiljnu finansijsku podršku, koja se čak i u trenucima euforije i čestitanja zanemaruje. Ovo niste mogli čuti od zaglušujuće buke od čestitki sa svih strana, iako je konkretna podrška stizala samo od Saveza.

Šah je u ekspanziji u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Šta mislite da je razlog tome?

– Digitalna era je sa jedne strane na neki način otuđila šahiste i ljubitelje šaha, jer su šahovske dvorane ostale prazne ili poluprazne. Sa druge strane, desila se prava ekspanzija, jer je kao nikada pre šahovskim zaljubljenicima na dlanu svaka partija na svakom delu sveta. Danas se uporedo odvijaju takmičenja na svakoj tački zemaljske kugle i svaki čovek može da prati skoro sve, naročito važnije partije. Vrše se analize, komentarišu partije i sučeljavaju mišljenja ljudi sa svih kontinenata.

Da li gorepomenuta ekspanzija šaha olakšava klubovima, igračima i organizacijama da pronađu prekopotrebne sponzore?

– Situacija sa sponzorima je mnogo složenija. Popularnost šaha mimo kruga šahovskih zaljubljenika još uvek je relativno niska, šah ne stvara „buku”, nema gledališta, te dinamike koja je privrednicima vidljiva i sve dok ne napravimo takmičarske uspehe koji će šah dovesti na naslovne strane novina ili u udarne TV emisije, teško će doći ozbiljnija sponzorska sredstva. Mi smo nivo sponzorskih prihoda umnogome podigli, ali prethodni period nije bio za ugled niti za upoređivanje, ni u kom smislu, pa ni u delu finansija ili sponzorskih sredstava. Finansije su polje koje je i danas najveća glavobolja ŠSS i mene kao predsednika.

Olimpijada u Beogradu 2028.

Beograd će konkurisati za domaćina Olimpijade 2028. godine. Šta je potrebno da bi se došlo do tako velikog takmičenja i na koji način bi to unapredilo srpski šah?

– Olimpijada je vrhunac u organizaciji šahovskih takmičenja, posle redovne Olimpijade to je najmasovnije sportsko takmičenje. Ideja je da iskoristimo projekat EKSPO 2027. i na tom prostoru organizujemo jedan ovakav događaj, koji bi za našu zemlju bio dodatna prilika za veliku promociju. Biće popriličan broj kandidata za Olimpijadu 2028. Najozbiljniji takmaci su Abu Dabi i Đenova, a očekujem uskoro odluke nadležnih državnih organa o nominaciji Beograda.

ŠSS je počeo aktivno da pomaže i nagrađuje najtalentovanije šahiste i šahistkinje, pa i reprezentativce i reprezentativke. Koji su sledeći koraci u ovom segmentu?

– Podršku najistaknutijim mladim šahistima širimo, tako da je od ove godine ona proširena i na kadete koji su sa rejtingom ispod 2.300 kod dečaka, odnosno ispod 2.050 kod devojčica, tako što smo uključili i sve kadete koji su na svetskim rejting listama u prvih 10 u svom uzrastu. Imamo nekoliko kadeta koji su ušli u taj program. Sledeći korak je da podršku proširimo na sve kadetske šampione Srbije, ali nažalost finansijska sredstva kojima raspolažemo trenutno to ne dozvoljavaju. Trpimo posledice preniskog nivoa dotacija koje smo nasledili iz ranijih godina i decenija kada rukovodstva ŠSS iz raznih razloga nisu uspevala da dotacije Ministarstva sporta podignu sa apsolutno neadekvatnog nivoa.

Srbija se na šahovsku mapu sveta vratila i organizacijom sjajnih turnira, Evropskog prvenstva u Vrnjačkoj banji, Grand pri serije, Olimpijade za osobe sa invaliditetom, Srbija openom, itd. Šta sledeće možemo očekivati?

– Ugled ŠSS u Evropi i svetu je poprilično veliki i u organizaciji velikih manifestacija imamo ogromnu podršku države, od nivoa predsednika Republike, preko Vlade do Ministarstva sporta, Grada Beograda i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Spadamo u niz renomiranih organizatora najvećih takmičenja. Srbija je otvorena za sportiste sa svih strana sveta. Naredne godine bićemo domaćini Evropskog kupa klubova (nekadašnji Kup šampiona) a apliciraćemo i za neka vrhunska takmičenja narednih godina, sve do Olimpijade koju bismo voleli da dovedemo u Beograd.

Povratak šaha u škole

Pokrenuli ste inicijativu za povratak šaha u obrazovni sistem Republike Srbije. Koje su prednosti toga i kakvo je trenutno stanje te inicijative?

– Benefiti uvođenja ili povratka šaha u škole su očigledni i nema osobe u Srbiji koja će reći reč protiv toga. Međutim, za uvođenje šaha, a naročito za njegovo zadržavanje u školama potrebna je konkretna akcija kroz nadležne državne organe, od Republike preko Pokrajine i lokalne zajednice. Mi smo pokrenuli inicijativu, pripremili odgovarajuće elaborate i verujem da će od naredne školske sezone šah biti deo obrazovnog sistema osnovnih škola.

Muška reprezentacija je pretrpela ozbiljne kadrovske promene, a ženski nacionalni tim je dobio novu selektorku Alisu Marić. Kakva su očekivanja pred sledeći nastup reprezentacija u Budvi?

– Takmičarske ambicije rastu i smatram prirodnim da želimo nove uspehe. Muška selekcija svakako ima veći kvalitet i snagu i više nego ikada imamo razloge da očekujemo rekordne plasmane. Po startnom rejtingu je na 11. mestu, međutim razlike u rejting poenima nisu prevelike i verujem da možemo i do pet najboljih, naravno u povoljnom raspletu i dobrom žrebu i do medalje. Međutim, nema presije, važno je da svaki član ekipe pruži maksimum, da vlada timski duh, da se pojedinačni interes podredi ekipnom. Svakako imamo snažnu ekipu. Želim da istaknem da selektor Miodrag Perunović vrlo pošteno i objektivno obavlja posao selekcije dajući prednost isključivo najboljima, jer se radi o seniorskim takmičenjima. Svako ko pokaže kontinuitet u dobrim rezultatima sa najjačim šahistima može da računa na poziv selektora, ali isključiv kriterijum je kontinuitet rezultata, a ne nikakav marketing, pritisak preko medija i slično. Tačno je da su pre nekoliko godina na seniorska takmičenja išli i mlađi reprezentativci, ali to je bilo u periodu kada su najjači seniori odbijali da se odazivaju zbog potcenjivanja i neadekvatnog odnosa od strane rukovodstva Saveza, a ne zbog snage mladih igrača. Zato smo takmičenja završavali na 30. ili 45. mestu. U mom mandatu za reprezentaciju Srbije igraće isključivo pet najboljih. Što se tiče ženske ekipe ona je po startnom rejtingu na 14. mestu i objektivno, manja su očekivanja nego u muškoj konkurenciji. Verujem da će izborom Alise Marić za selektorku atmosfera u ekipi biti na još višem nivou, da će motivacija biti dodatno podignuta i da će uz neprikosnovenu Teodoru Injac i ostale članice reprezentacije formu tempirati tako da na ovom takmičenju budu u najboljem izdanju. Ako znamo da je na oba prethodna takmičenja ženska reprezentacija ostvarila bolje plasmane od muške onda je tako nešto moguće i u Budvi. Na poslednjem Evropskom prvenstvu u Sloveniji pre dve godine ženska reprezentacija je bila šesta, pa bih bio obradovan da se taj plasman ponovi.

Najavili ste da će reprezentacije imati odlične uslove za pripremu. Možete li nam otkriti nešto više o tome?

– Pripreme obe selekcije se vrše po zahtevu i planu selektora, tako da smo imali četvorodnevni zajednički rad kompletne muške selekcije u Kaštel Ečka, a pripreme ženske reprezentacije su prethodne sedmice trajale šest dana u Beogradu. Izostaće Teodora Injac zbog nastupa na superturniru Grand Svis. Obe selekcije pored selektora imaju i trenere, kod muškaraca to će biti doskorašnji član reprezentacije Miloš Perunović, a sa ženskom selekcijom standardno radi Zoran Arsović. Svi oni će biti sa ekipama i u Budvi, tako da ćemo imati kompletan stručni tim i na samom takmičenju, što nije bio uvek slučaj u prethodnim godinama.

Imate li poruku za srpsku šahovsku zajednicu?

– Zbog decenija krize našeg šaha nivo optimizma sa kojim se u javnosti gleda na srpski šah je pao na vrlo nizak nivo, toliko da se i na poslednje uspehe gleda sa popriličnom rezervom, ponekad sa nekih strana i sa zluradošću. Homogenizacija i međusobno poverenje na svim nivoima se moraju podići, podele smanjiti. Nedostaje nam veći broj entuzijasta, to se potpuno izgubilo. Ne možete naći čoveka koji je spreman da odvoji svoje vreme za opšte šahovsko dobro, a da ne pita za novčanu naknadu. Nemamo budžet koji je dovoljan za formiranje adekvatnog organizaciono-administrativnog aparata. Generalna poruka je da treba jedni druge više da podržavamo i da budemo manje sumnjičavi, jer nekima od nas podrška šahovske javnosti je jedina i dovoljna motivacija. Druga poruka je da treba svi da shvatimo da nije dozvoljeno sve što nije zabranjeno, da se mora voditi više računa o moralu i imidžu srpskog šaha, izbegavati organizaciju turnira ili učešće na turnirima koji su na ivici sumnji, ne juriti za hibridnim i instant dizanjem rejtinga i slično. Te pojave nisu iskorenjene, a vrlo su štetne i za imidž našeg šaha ali i za same igrače koji pogrešno misle da im takvi turniri donose korist.

Stefan Kostić