ИНТЕРВЈУ – Драган Лазић, председник Шаховског савеза Србије: Треба више да подржавамо једни друге

Шах је постао и трећи најмасовнији спорт у нашој земљи. За нешто више од две недеље у Будви ће почети најважнији шаховски догађај на Старом континенту – европско првенство.

Наше репрезентативне селекције су претрпеле важне промене, али оптимизам пред велико такмичење у српској јавности одавно није био на оволико високом нивоу. О очекивањима на такмичењу, стању у српском шаху, раду Шаховског савеза Србије (ŠSS) и будућим акцијама причали смо са председником ŠSS Драганом Лазићем.

Шахисти и шахисткиње су све задовољнији, што је знак да се ситуација у српском шаху поправља. Ако погледамо уназад, на шта сте најпоноснији?

– Фокус у деловању Шаховског савеза Србије од како сам на његовом челу је на играчима, нарочито врхунским, што сматрам једним од приоритета. Још приликом избора на позицију председника ŠSS истицао сам да Савез не може само да тапше по рамену играче кад остваре неки успех већ мора да буде актер тих успеха, дакле мора да конкретно помаже и најбоље младе играче и најјаче сениоре. Огроман део буџета иде на фонд за подршку најистакнутијим младим шахистима и члановима сениорске репрезентације. Јавност о овоме има мало података јер као председник форсирам став да не треба сами да причамо о себи већ то треба други да процењују и оцењују. Нажалост, дешава се, неретко, да се ови добри потези занемарују или чак и потцењују. Кроз фонд за подршку најистакнутијим младим играчима од 2021. до данас исплаћено је око 60.000 евра, а од 2022. кроз фонд за подршку члановима репрезентације око 30.000 евра. У доброј мери ова улагања су оправдана резултатима, као што су рецимо успеси репрезентативних селекција на последњем Европском првенству у Словенији 2021. и Олимпијади у Индији 2022, затим пласманом Велимира Ивића у осмину финала Светског купа 2021, Теодоре Ињац у осмину финала истог такмичења ове године и њеног пробоја у топ 40 светске рејтинг листе и бронзана медаља Луке Будисављевића на Омладинском првенству света ове године. Свима њима Шаховски савез Србије дао је озбиљну финансијску подршку, која се чак и у тренуцима еуфорије и честитања занемарује. Ово нисте могли чути од заглушујуће буке од честитки са свих страна, иако је конкретна подршка стизала само од Савеза.

Шах је у експанзији у целом свету, па тако и у Србији. Шта мислите да је разлог томе?

– Дигитална ера је са једне стране на неки начин отуђила шахисте и љубитеље шаха, јер су шаховске дворане остале празне или полупразне. Са друге стране, десила се права експанзија, јер је као никада пре шаховским заљубљеницима на длану свака партија на сваком делу света. Данас се упоредо одвијају такмичења на свакој тачки земаљске кугле и сваки човек може да прати скоро све, нарочито важније партије. Врше се анализе, коментаришу партије и сучељавају мишљења људи са свих континената.

Да ли горепоменута експанзија шаха олакшава клубовима, играчима и организацијама да пронађу прекопотребне спонзоре?

– Ситуација са спонзорима је много сложенија. Популарност шаха мимо круга шаховских заљубљеника још увек је релативно ниска, шах не ствара „буку”, нема гледалишта, те динамике која је привредницима видљива и све док не направимо такмичарске успехе који ће шах довести на насловне стране новина или у ударне ТВ емисије, тешко ће доћи озбиљнија спонзорска средства. Ми смо ниво спонзорских прихода умногоме подигли, али prеthodni период није био за углед нити за упоређивање, ни у ком смислу, па ни у делу финансија или спонзорских средстава. Финансије су поље које је и данас највећа главобоља ŠSS и мене као председника.

Олимпијада у Београду 2028.

Београд ће конкурисати за домаћина Олимпијаде 2028. године. Шта је потребно да би се дошло до тако великог такмичења и на који начин би то унапредило српски шах?

– Олимпијада је врхунац у организацији шаховских такмичења, после редовне Олимпијаде то је најмасовније спортско такмичење. Идеја је да искористимо пројекат ЕКСПО 2027. и на том простору организујемо један овакав догађај, који би за нашу земљу био додатна прилика за велику промоцију. Биће поприличан број кандидата за Олимпијаду 2028. Најозбиљнији такмаци су Абу Даби и Ђенова, а очекујем ускоро одлуке надлежних државних органа о номинацији Београда.

ŠSS је почео активно да помаже и награђује најталентованије шахисте и шахисткиње, па и репрезентативце и репрезентативке. Који су следећи кораци у овом сегменту?

– Подршку најистакнутијим младим шахистима ширимо, тако да је од ове године она проширена и на кадете који су са рејтингом испод 2.300 код дечака, односно испод 2.050 код девојчица, тако што смо укључили и све кадете који су на светским рејтинг листама у првих 10 у свом узрасту. Имамо неколико кадета који су ушли у тај програм. Следећи корак је да подршку проширимо на све кадетске шампионе Србије, али нажалост финансијска средства којима располажемо тренутно то не дозвољавају. Трпимо последице прениског нивоа дотација које смо наследили из ранијих година и деценија када руководства ŠSS из разних разлога нису успевала да дотације Министарства спорта подигну са апсолутно неадекватног нивоа.

Србија се на шаховску мапу света вратила и организацијом сјајних турнира, Европског првенства у Врњачкој бањи, Гранд при серије, Олимпијаде за особе са инвалидитетом, Србија опеном, итд. Шта следеће можемо очекивати?

– Углед ŠSS у Европи и свету је поприлично велики и у организацији великих манифестација имамо огромну подршку државе, од нивоа председника Републике, преко Владе до Министарства спорта, Града Београда и Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Спадамо у низ реномираних организатора највећих такмичења. Србија је отворена за спортисте са свих страна света. Наредне године бићемо домаћини Европског купа клубова (некадашњи Куп шампиона) а аплицираћемо и за нека врхунска такмичења наредних година, све до Олимпијаде коју бисмо волели да доведемо у Београд.

Повратак шаха у школе

Покренули сте иницијативу за повратак шаха у образовни систем Републике Србије. Које су предности тога и какво је тренутно стање те иницијативе?

– Бенефити увођења или повратка шаха у школе су очигледни и нема особе у Србији која ће рећи реч против тога. Међутим, за увођење шаха, а нарочито за његово задржавање у школама потребна је конкретна акција кроз надлежне државне органе, од Републике преко Покрајине и локалне заједнице. Ми смо покренули иницијативу, припремили одговарајуће елаборате и верујем да ће од наредне школске сезоне шах бити део образовног система основних школа.

Мушка репрезентација је претрпела озбиљне кадровске промене, а женски национални тим је добио нову селекторку Алису Марић. Каква су очекивања пред следећи наступ репрезентација у Будви?

– Такмичарске амбиције расту и сматрам природним да желимо нове успехе. Мушка селекција свакако има већи квалитет и снагу и више него икада имамо разлоге да очекујемо рекордне пласмане. По стартном рејтингу је на 11. месту, међутим разлике у рејтинг поенима нису превелике и верујем да можемо и до пет најбољих, наравно у повољном расплету и добром жребу и до медаље. Међутим, нема пресије, важно је да сваки члан екипе пружи максимум, да влада тимски дух, да се појединачни интерес подреди екипном. Свакако имамо снажну екипу. Желим да истакнем да селектор Миодраг Перуновић врло поштено и објективно обавља посао селекције дајући предност искључиво најбољима, јер се ради о сениорским такмичењима. Свако ко покаже континуитет у добрим резултатима са најјачим шахистима може да рачуна на позив селектора, али искључив критеријум је континуитет резултата, а не никакав маркетинг, притисак преко медија и слично. Тачно је да су пре неколико година на сениорска такмичења ишли и млађи репрезентативци, али то је било у периоду када су најјачи сениори одбијали да се одазивају због потцењивања и неадекватног односа од стране руководства Савеза, а не због снаге младих играча. Зато смо такмичења завршавали на 30. или 45. месту. У мом мандату за репрезентацију Србије играће искључиво пет најбољих. Што се тиче женске екипе она је по стартном рејтингу на 14. месту и објективно, мања су очекивања него у мушкој конкуренцији. Верујем да ће избором Алисе Марић за селекторку атмосфера у екипи бити на још вишем нивоу, да ће мотивација бити додатно подигнута и да ће уз неприкосновену Теодору Ињац и остале чланице репрезентације форму темпирати тако да на овом такмичењу буду у најбољем издању. Ако знамо да је на оба prеthodna такмичења женска репрезентација остварила боље пласмане од мушке онда је тако нешто могуће и у Будви. На последњем Европском првенству у Словенији пре две године женска репрезентација је била шеста, па бих био обрадован да се тај пласман понови.

Најавили сте да ће репрезентације имати одличне услове за припрему. Можете ли нам открити нешто више о томе?

– Припреме обе селекције се врше по захтеву и плану селектора, тако да смо имали четвородневни заједнички рад комплетне мушке селекције у Каштел Ечка, а припреме женске репрезентације су prеthodnе седмице трајале шест дана у Београду. Изостаће Теодора Ињац због наступа на супертурниру Гранд Свис. Обе селекције поред селектора имају и тренере, код мушкараца то ће бити доскорашњи члан репрезентације Милош Перуновић, а са женском селекцијом стандардно ради Зоран Арсовић. Сви они ће бити са екипама и у Будви, тако да ћемо имати комплетан стручни тим и на самом такмичењу, што није био увек случај у prеthodnim годинама.

Имате ли поруку за српску шаховску заједницу?

– Због деценија кризе нашег шаха ниво оптимизма са којим се у јавности гледа на српски шах је пао на врло низак ниво, толико да се и на последње успехе гледа са поприличном резервом, понекад са неких страна и са злурадошћу. Хомогенизација и међусобно поверење на свим нивоима се морају подићи, поделе смањити. Недостаје нам већи број ентузијаста, то се потпуно изгубило. Не можете наћи човека који је спреман да одвоји своје време за опште шаховско добро, а да не пита за новчану накнаду. Немамо буџет који је довољан за формирање адекватног организационо-административног апарата. Генерална порука је да треба једни друге више да подржавамо и да будемо мање сумњичави, јер некима од нас подршка шаховске јавности је једина и довољна мотивација. Друга порука је да треба сви да схватимо да није дозвољено све што није забрањено, да се мора водити више рачуна о моралу и имиџу српског шаха, избегавати организацију турнира или учешће на турнирима који су на ивици сумњи, не јурити за хибридним и инстант дизањем рејтинга и слично. Те појаве нису искорењене, а врло су штетне и за имиџ нашег шаха али и за саме играче који погрешно мисле да им такви турнири доносе корист.

Стефан Костић