Vojvođanski derbi između Vojvodine i Dinama na Slanoj bari
Ljubitelji rukometa ponovo će, samo putem linka ili malog ekrana, na delu da vide dve vojvođanske ekipe, Vojvodinu i Dinamo, koje konkurišu za najviši plasman u grupi A Arkus Superlige, odnosno šampionsku titulu.
Pre dve sedmice ove dve ekipe igrale su u finalu Kupa Srbije za prethodnu godinu, gde je Vojvodina odnela ubedljivu pobedu. Ono što je uticalo da Novosađani budu nedodirljivi je neverovatno borbena, pokretljiva, čvrsta i kompjuterski precizna odbrana, kojom je dirigovao i u potpunosti bio njen glavni šraf je Miljan Vukovljak.
Ovaj 30-godišnji Novosađanin afirmaciju je stekao u Jugoviću iz Kaća, potom je imao internacionalnu karijeru, igrajući u Turskoj, a potom i u Kataru, da bi prošle godine stigao poziv od direktora Vojvodine Darka Jevtića. Međutim, hrabri i vižljasti bek želeo je još jednu godinu da ostane u inostranstvu, pa je tek ove sezone prihvatio Vojvodininu ponudu i zaigrao u svom gradu.
– Svidela mi se priča direktora Jevtića i trenera Rojevića da je posložena prava ekipa, sjajan mozaik iskustva i mladosti, gde se teži osvajanju svih domaćih trofeja. To me zainteresovalo, dobio sam dobru finansijsku ponudu, kod kuće sam, a i dugo sam bio rastavljen od porodice, ali bih rekao da je presudila borba za trofejima, pošto mi to nedostaje u igračkoj karijeri. Nekako se pogodilo da sam uvek igrao u klubovima, od Jugovića do Katara, koji su u sredini tabele, a meni kao pravom sportisti i velikom borcu želja je bila da podignem pehar. Evo, već sam prvi osvojio, pre 15 dana u Kupu Srbije – rekao je borac velikog srca Miljan Vukovljak.
Miljanove dobre igre u dve utakmice u nacionalnom Kupu nisu prošle nezapaženo ni kod selektora Srbije Tonija Đerone. Španac je odmah Vukovljaka stavio na širi spisak nacionalnog tima, ali i njegove saigrače Kurteša, Nikolića i Grozdanića.
– Posle dugo vremena, otprilike pre sedam-osam godina, ponovo ću se naći u reprezentaciji. Pored okupljanja i treniranja, u reprezentativnom dresu igrao sam u dve prijateljske utakmice protiv Nemaca, jednu smo pobedili drugu izgubili. Sada sam ponovo u reprezentaciji. Jako sam srećan zbog toga. Smatram da sam opravdao poverenje koje sam dobio od Borisa Rojevića, a nadam se da ću to da uradim i kod selektora Đerone u reprezentaciji.
Na završnom turniru Kupa Miljan je u trijumfu Vojvodine ostavio snažan pečat, a za njegovu igru pohvale su stigle sa svih strana.
– Ne bih ja tu sada sebe nešto posebno da ističem. Svi momci su dali veliki doprinos. Važno je to što imamo „dugačku“ klupu, praktično 18 igrača u rotaciji, pa čak nije ni bilo neke vidljive razlike između mladih i starih igrača. Trener Rojević nas je sjajno povezao. Iskreno, u takvoj ekipi nije teško ni igrati.
Već u drugom kolu, sutra od 18 časova, Novosađani i Pančevci će odmeriti snage.
– Mi smo bili izuzetno motivisani, pa se u finalu Kupa Pančevci nisu pitali nizašta. Pretpostavljam da će ovo da bude sastvim drugačija utakmica. Još uvek ih boli taj poraz iz finala Kupa i način na koji su izgubili, a sve je to videla celokupna srpska rukometna javnost. Oni će sutra da pokušaju da prikažu drugačiju verziju sebe. I pre 15 dana oni su bili motivisani, ali možda su imali loš dan, opet, mi se nijednog trenutka tada nismo opustili. Iako smo pobedili 12 golova razlike, opet smo analizirali i videli naše greške koje nismo smeli da pravimo. Zato ćemo mi u ovu utakmicu da uđemo isto motivisani, čak da ih pobedimo još ubedljivije i da budemo opet nadmoćni. To se od osmostrukog šampiona, sedmostrukog uzastopno, donekle i očekuje. Nećemo nijednog momenta da ih potcenimo, kao što to nismo radili ni protiv Crvenke – uverava Miljan Vukovljak, dodajući da će Vojvodina pravo lice tek da pokaže od marta-aprila kada krenu borbe za trofeje.
J. Galić