ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА Борис Ројевић: Немамо квалитет за медаљу, али имамо да победимо Мађаре и Црногорце

Рана и (не)очекивана елиминација рукометаша Србије са Еура 2024. прилично је разачорало све поклонике овога спорта, који је, хтели ми или не да то признамо, привукао пажњу наше јавности, што говоре и подаци о гледаности. И Борису Ројевићу требало је времена да сабере утиске после пораза од Црногораца и елиминације са ЕП.

– Тешко је сада причати у овом тренутку, бити паметан, али је евидентно да је потпуно безидејна игра била у нападу, да наш селектор није имао јасну идеју који су то бекови којима може да верује. У припремном периоду мора је да рашчисти која су то бар два бека која ће да вуку у нападу, стално их је мењао. Напад је био једноличан, безидејан, па екипа није деловала јединствена, са пуно набоја, спремна за велика дела. Имам осећај да су момци хтели, али нешто се дешавало што је остављало бледу слику. Нисам био унутра с њима, како бих могао да потврдим све оно што сам приметио – у дах је рекао Борис Ројевић.

Тонијева енергија неодговарајућа

Ројевић је пре две године изашао из стручног штаба, али тек сада се види да је то био његов потез као знак (не)слагања са смером у којем иде политика наше игре.

– Истина да сам сам изашао како би се посветио свом клубу, што се испоставило исправним, али не бих то урадио да сам се осећао довољно искоришћеним. Било ми је тешко, али нисам видео своју улогу да помогнем у тој причи. Моје идеје нису прихваћене, изнео сам оно што није штимало, мислио сам да може другачије и једино ми је остало да се повучем.

Тони је урадио неке ствари добро, али су неке морале другачије и боље.

– Он је унео пожртвован рад, сви играчи му се одазивају, што није био случај код његових prеthodnika. Не свиђа ми се Тонијева енергија. Ми смо на утакмице требали да изађемо у таквом борбеном расположењу као да нам је то последње. Он је морао први да покаже „ратничку“ ненормалну енергију коју ће да пренесе на играче. Једноставно није разумео наш менталитет, што сам му покушавао да објасним. Није ми се свидело вођење утакмица шаблонски. То смо могли да видимо против Мађара, Борзаш је био најбољи у првом полувремену, да би у другом завршио на клупи, пошто је то била Ђорђићева страна.

Неодговарајућа игра и решења, понављала су се из утакмице у утакмицу.

– Поново смо остављали шутере Борозана и Вујовића, који су одлични шутери са девет метара, требали смо да имамо дубину халфова. Опет се показала лоша игра „два на два“ са пивотом. Иако смо после сусрета с Мађарском лоше бранили високог и корпулентног пивота Банхидија, сада смо то исто радили и са Грбовићем, који је његова сушта супротност. Од почетка је напад штуцао, једноставно га нисмо имали припремљеног, а тек који су то бекови на левој и десној страни који треба да изнесу првенство. Много се лутало, слика није била баш најјаснија.

Србија је остварила поразан резултат.

Борис сматра да мора да се врати култ репрезентације

– Црногорци су показали како се то ради. Због тога сам тужан био после те утакмице. Имао сам осећај да нам недостаје заједништво. Не сме да нам се деси ћутња у наредних месец дана и пуј пике не важи. Ако мислимо да идемо напред, морамо да седнемо и да разговарамо, да изнесемо све што не ваља, да цела наша организација поради на заједништву, на култу. Јако сам тужан и љубоморан био када сам видео да наступ Фарана у дворани прати 5.000 навијача, а земља има укупно 53.000 становника. Морају да буду пуне дворане када игра репрезентација. То мора и да се заслужи.

– Можда немамо квалитет за полуфинале, али сам убеђен да смо имали квалитет да победимо Мађарску и Црну Гору и да се нађемо у другом кругу. Ова ситуација је изузетно тешка за све нас из рукомета. Сада ће тешко бити и у квалификацијама за Светско првенство због пораза од Црне Горе, јер до 17. места бисмо били у бољем шеширу, овако... добићемо много тежег противника.

Борис се сложио с констатацијом да после оваквог турнира тешко можемо да будемо задовољни с било чим.

– Тешко!

Ћутањем се не решавају проблеми

Ко је и шта покварило атмосферу?

Ројевић је остао недоречен приликом изношења утиска о томе шта је недостајало „орловима“ на овогодишњем шампионату.

– Није ми се допало то што нисмо били концентрисано ратничка екипа, деловали су збуњено. Остаје нејасноћа шта се догодило током припрема, пре одласка репрезентације, због нечега се покварила атмосфера. Они то најбоље знају, а ја нисам био тамо, па не могу да причам о томе. Вероватно док се охладе главе, неко ће проговорити на ту тему. 

Тони Ђерона је, после дуже времена, један од ретких селектора који је добио од RSS да с екипом буде олимпијски циклус.

Враћање одбрани

Тренер Војводине прати шампионат у Немачкој, а за око му је запело неколико занимљивих детаља.

– Полако се све репрезентације враћају одбрани. Једно време само се форсирало трчање без одбране, сада се поново смањује број постигнутих голова, и то испод 60. Враћају се чврсте одбране, контролисано трчање... Нисам видео много неких новина.

Било је много изненађења.

– То је потврда да је дошло време да свако свакога може да победи. И показује се да буџет не побеђује. Ми смо били тотални фаворит против Црне Горе, па како је завршена утакмица. Фарска Острва, па Шпанци су се вратили кући после првог круга.

– Четврто место у групи није реалност квалитета наших играча. Да ли је реалност наша да тешко можемо да дођемо до медаље, сигурно да јесте. Треба још много времена да прође да ми дођемо у позицију да освајимо неку медаљу, али сам сигуран да смо били прва или друга репрезентација по квалитету у нашој групи. Да смо се пласирали у главну фазу, у свим утакмицама углавном бисмо били аутсајдери. Убеђен сам да од Мађарске и Црне Горе имамо озбиљнију репрезентацију и да смо морали да их победимо. А ни Исланд није био ништа посебно.

Јово Галић