Tadija Kačar obeležio osvajanje srebra na OI u Montrealu

Mno­gi na le­poj pro­sla­vi re­ko­še da to i ni­je ju­bi­lej, ali dr Du­šan Ži­vić je ta­kvi­ma do­sko­čio re­kav­ši: „Za nas u ovim go­di­na­ma sve je ju­bi­lej“. U sa­li re­sto­ra­na „Ve­ri­ge“ i sve je išlo u ve­drom du­hu, a pred­nja­čio je po­zna­ti šar­mer Ma­ne Ra­di­no­vić. Ta­di­ja je iza­šao is­pred mi­kro­fo­na, po­zdra­vio oko sto­ti­nak svo­jih pri­ja­te­lja i odr­žao pri­god­nu be­se­du.

„Ne­ki ka­žu dav­ne 1976. go­di­ne, a me­ni se či­ni kao da je to ju­če bi­lo. Do­bro se se­ćam sva­kog de­ta­lja iz bor­bi. Dra­go mi je što vas je ovo­li­ko do­šlo da obe­le­ži­mo moj ve­li­ki sport­ski uspeh. Do­šli su mi pri­ja­te­lji iz BiH, u ko­joj sam ro­đen, iz Šved­ske... Tu je mo­ja po­ro­di­ca, otac, si­no­vi Ne­nad i Ni­ko­la, ko­ji­ma se po­no­sim. Oni su mi go­vo­ri­li još pre dve de­ce­ni­je da bi tre­ba­lo da obe­le­ži­mo mon­tre­al­sko sre­bro.S pi­je­te­tom se pri­se­ćam mo­jih tre­ne­ra, po­koj­nih Ni­ko­le Drop­ca, Su­ša­na Bo­ža­ni­ća i Bru­ne Hra­stin­skog“, s emo­ci­ja­ma je re­kao Ta­di­ja.

Ne­ka­daš­šnji lav u rin­gu ni­je za­bo­ra­vio da po­me­ne i ne­ka­da­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Jo­vu De­ja­no­vi­ća, ko­ji je sa su­pru­gom bio na pri­red­bi.

„Ka­da se gra­dio Spens vi­deo sam da ne­ma sa­le za boks i sa­op­štio sam to či­ka Jo­vi. On je od­mah po­zvao ta­da­šnjeg di­rek­to­ra Ju­ri­ća i upi­tao ga za­što ne­ma sa­le. Ovaj mu je od­go­vo­rio da ne zna šta sa­da da ra­di, a či­ka Jo­va mu  je re­kao: „Ti si in­že­njer a ne ja i na­đi mo­dus“. Bok­se­ri su do­bi­li svo­ju sa­lu“.

Biv­ši maj­sto­ri rin­ga, po­put Dra­go­mi­ra Vuj­ko­vi­ća, Dra­ga­na Pe­tro­vi­ća – Mo­le­ra iz Šap­ca, ko­ji mu je uru­čio  pla­ke­tu, Mir­ka Pu­zo­vi­ća apla­u­zom su po­zdra­vi­li svog re­pre­zen­ta­tiv­nog dru­ga. Naj­u­spe­šni­ji srp­ski bok­ser u ama­ter­skom rin­gu Pu­zo­vić bi­ra­nim re­či­ma go­vo­rio je o Ta­di­ji i na kra­ju set­no do­dao: „E, da je sa­da ovo­li­ko gle­da­la­ca na bok­ser­skim me­če­vi­ma, ko­li­ko nas je ov­de, bio bih sre­ćan“.

Na sve­ča­no­sti su bi­li Alek­san­dar Jo­van­če­vić, Mi­o­drag Jo­tić, Zo­ran Pan­čić, Dra­gan Ku­bu­ro­vić, Mi­lan Ša­rić, bok­se­ri iz Bi­je­lji­ne i Sa­ra­je­va i još mno­go, mno­go onih ko­ji po­štu­ju sve ono što je Ta­di­ja uči­nio za boks. “Ban­ku” je dr­žao ne­ka­da­šnji šar­mer ple­me­ni­te ve­šti­ne Vuj­ko­vić.

Od mno­go slat­ki­ša jed­na tor­ta je pri­vu­kla po­seb­nu pa­žnju. Na njoj je pi­sa­lo Mon­treal 1976, bi­la je u tri ni­voa i ob­lo­že­na za­sta­vom ne­ka­da­šnje SFR Ju­go­sla­vi­je. Ni­ko­me to ni­je ni ma­lo za­sme­ta­lo. Na­pro­tiv, a  sla­vlje­nik je to ova­ko pro­ko­men­ta­ri­sao: „Lju­di, pa ja sam pod ovim obe­lež­ji­ma osva­jao sve me­da­lje i lju­de de­lim na do­bre i one dru­ge“!

Mi­ša Pa­vlo­vić