Devojka ostavljena u porodilištu danas je simbol borbe! ANĐELA BRANKOVIĆ, SVETSKA ŠAMPIONKA U BOKSU: Udari sudbine su me ojačali
Rođena bez roditeljske brige, ali ne i bez sudbine šampiona.
Anđela Branković, devojka koja je ostavljena u porodilištu, danas je simbol borbe, istrajnosti i pobede. Njeno ime zlatnim slovima upisano je u istoriju srpskog i svetskog boksa.
– Moja priča počinje u bolnici u Novom Sadu, ali ne završava se tamo. Ostavljena sam kao beba, ali sam pronašla ljubav i dom. To me nije slomilo, već mi je dalo snagu da se borim, ne samo u boksu, već i u životu – započela je svoju priču Anđela Branković, jedina srpska svetska šampionka u istoriji boksa.
* Stajala si na pobedničkom postolju, sa zlatnom medaljom, dok je cela hala pevala „Bože pravde“. Kakav je bio osećaj?
– To je trenutak koji ne možeš da zamisliš dok ga ne doživiš. Kroz mene su prošli svi trenuci borbe, od najranijih dana do poslednje runde finalnog meča. Kada sam čula himnu, znala sam – sve je imalo smisla. Te suze nisu bile samo moje, bile su suze svih onih koji su verovali u mene, svih koji su me podržavali i svih koji su se borili da budem tu gde jesam.
Sv. Toma za mir i sugurnost
* Spomenula si da je crkva Svetog Apostola Tome imala poseban značaj za tebe tokom priprema?
– To je malo mesto, skriveno u šumarku, ali ima neverovatnu energiju. Svaki put kada bih ušla tamo, osećala bih mir i sigurnost. To mi je dalo dodatnu snagu za sve što me čekalo u ringu. Verujem da je vera nešto što nosimo u sebi i što nam pomaže u najtežim trenucima.
*Kada si prvi put stala u ring i kako je boks postao tvoj život?
– Boks je za mene bio ljubav na prvi pogled. Počela sam kao dete koje je tražilo svoj put, a završila kao borac. Prvi trening bio je težak, ali nisam želela da odustanem. Rukavice su mi postale deo identiteta, a ring mesto gde pokazujem ko sam zapravo.
*Tvoj put do zlata nije bio lak – povrede, pauze, studije... Kako si uspela da se izboriš sa svim tim?
– Tri i po godine pauze zbog povreda i studija bile su ogromna prepreka. Završila sam DIF sa prosekom 9,8, jer sam znala da obrazovanje mora da bude deo mog života, koliko god volela boks. Vratiti se u ring posle takve pauze bilo je teško, ali nisam dozvolila da me sumnje slome. Verovala sam kada niko drugi nije.
Ponosna na saborkinje
*Osvojila si titulu, ali i cela reprezentacija Srbije je napravila istorijski rezultat. Kako gledaš na to?
– Ponosna sam na sve devojke koje su osvojile medalje. Pet bronzanih odličja, pored mog zlata, dokaz su da srpski ženski boks raste i da imamo neverovatne sportistkinje. Ovaj uspeh je zajednički – nas, naših trenera, naših porodica i svih koji su verovali u nas.
* Koliko ti je napuštanje Novog Sada i preseljenje u Zvornik zbog boksa promenilo karijeru?
– To je bila ključna odluka. Selektor Mirko Ždrale mi je rekao da imam potencijal, ali da moram da se potpuno posvetim boksu. Otišla sam u Zvornik, u klub „Obilić“, i tamo sam postala pravi borac. Ta promena mi je donela svetsko zlato.
* Šta bi poručila mladima koji žele da uspeju u sportu?
– Da veruju u sebe i da nikada ne odustanu. Nema lakog puta, ali svaki korak koji naprave ka svom cilju vredi. Rad, disciplina i vera – to su tri stvari koje vode do pobede. Ako sam ja uspela, može svako ko je spreman da se bori – istakla je Anđela.
Anđela Branković nije samo šampionka u boksu – ona je simbol snage, istrajnosti i vere. Od ostavljene bebe do svetske heroine, njen put dokazuje da sudbina nije unapred određena, već se piše srcem i borbom. A Anđela je, i u životu i u ringu, borac do samog kraja.
J. G.
