Девојка остављена у породилишту данас је симбол борбе! АНЂЕЛА БРАНКОВИЋ, СВЕТСКА ШАМПИОНКА У БОКСУ: Удари судбине су ме ојачали
Рођена без родитељске бриге, али не и без судбине шампиона.
Анђела Бранковић, девојка која је остављена у породилишту, данас је симбол борбе, истрајности и победе. Њено име златним словима уписано је у историју српског и светског бокса.
– Моја прича почиње у болници у Новом Саду, али не завршава се тамо. Остављена сам као беба, али сам пронашла љубав и дом. То ме није сломило, већ ми је дало снагу да се борим, не само у боксу, већ и у животу – започела је своју причу Анђела Бранковић, једина српска светска шампионка у историји бокса.
* Стајала си на победничком постољу, са златном медаљом, док је цела хала певала „Боже правде“. Какав је био осећај?
– То је тренутак који не можеш да замислиш док га не доживиш. Кроз мене су прошли сви тренуци борбе, од најранијих дана до последње рунде финалног меча. Када сам чула химну, знала сам – све је имало смисла. Те сузе нису биле само моје, биле су сузе свих оних који су веровали у мене, свих који су ме подржавали и свих који су се борили да будем ту где јесам.
Св. Тома за мир и сугурност
* Споменула си да је црква Светог Апостола Томе имала посебан значај за тебе током припрема?
– То је мало место, скривено у шумарку, али има невероватну енергију. Сваки пут када бих ушла тамо, осећала бих мир и сигурност. То ми је дало додатну снагу за све што ме чекало у рингу. Верујем да је вера нешто што носимо у себи и што нам помаже у најтежим тренуцима.
*Када си први пут стала у ринг и како је бокс постао твој живот?
– Бокс је за мене био љубав на први поглед. Почела сам као дете које је тражило свој пут, а завршила као борац. Први тренинг био је тежак, али нисам желела да одустанем. Рукавице су ми постале део идентитета, а ринг место где показујем ко сам заправо.
*Твој пут до злата није био лак – повреде, паузе, студије... Како си успела да се избориш са свим тим?
– Три и по године паузе због повреда и студија биле су огромна препрека. Завршила сам ДИФ са просеком 9,8, јер сам знала да образовање мора да буде део мог живота, колико год волела бокс. Вратити се у ринг после такве паузе било је тешко, али нисам дозволила да ме сумње сломе. Веровала сам када нико други није.
Поносна на саборкиње
*Освојила си титулу, али и цела репрезентација Србије је направила историјски резултат. Како гледаш на то?
– Поносна сам на све девојке које су освојиле медаље. Пет бронзаних одличја, поред мог злата, доказ су да српски женски бокс расте и да имамо невероватне спортисткиње. Овај успех је заједнички – нас, наших тренера, наших породица и свих који су веровали у нас.
* Колико ти је напуштање Новог Сада и пресељење у Зворник због бокса променило каријеру?
– То је била кључна одлука. Селектор Мирко Ждрале ми је рекао да имам потенцијал, али да морам да се потпуно посветим боксу. Отишла сам у Зворник, у клуб „Обилић“, и тамо сам постала прави борац. Та промена ми је донела светско злато.
* Шта би поручила младима који желе да успеју у спорту?
– Да верују у себе и да никада не одустану. Нема лаког пута, али сваки корак који направе ка свом циљу вреди. Рад, дисциплина и вера – то су три ствари које воде до победе. Ако сам ја успела, може свако ко је спреман да се бори – истакла је Анђела.
Анђела Бранковић није само шампионка у боксу – она је симбол снаге, истрајности и вере. Од остављене бебе до светске хероине, њен пут доказује да судбина није унапред одређена, већ се пише срцем и борбом. А Анђела је, и у животу и у рингу, борац до самог краја.
Ј. Г.
